Месец: октобар 2022.

Ученици IV4 и њихова учитељица Светлана Ленаси су 14. октобра 2022. године посетили Музеј Вука и Доситеја. Ђаци су погледали изложбу Школа без клупа постављену у склопу обележавања Дана европске баштине и сталну поставку Музеја и у разговору са кустосом показали шта су претходно научили о животу ових великана српске историје.
Затим су учествовали у радионици и откривали речи које би данас краће писали старословенским писмом које је Вук поједноставио. Имали су задатак да користећи двогласе ја, ју, шт, смисле речи у којима се они данас чују.

Светлана Ленаси

 

Поводом Дана Градске општине Врачар, 14. октобра 2022. године, ученици VIII2 са одељењским старешином Јасминком Ристић Шкорић засадили су дрво на јавној површини, у улици Грчића Миленка бр. 3. Дрво ће добити плочицу са обележјем школе, као вид трајне успомене на успешно обављен посао.
У акцији су узчествовали ученици свих седам врачарских основних школа, волонтери Канцеларије за младе и чланови Већа Општине Врачар.
Акција је имала за циљ да утиче на развој опште културе еколошког понашања и културе живљења, као и да подигне ниво свести о заштити животне средине код млађих генерација.

 Јасминка Ристић Шкорић

Ученици IV3 су обележили Дечију недељу организовањем тематске наставе под називом „С децом око света“, 4. октобра 2022. Повезан је садржај више наставних предмета: српског језика, ликовне културе, природе и друштва и пројектне наставе. Дан је започет разговором о књизи „С децом око света“, Тање Родић. У оквиру часова природе и друштва и пројектне наставе ученици су се на претходном часу поделили у групе и свака група је одабрала државу коју ће проучавати (њена обележја, знаменитости, традицију, културу, храну и начин школовања деце у свакој од одабраних држава). Продукте свог рада су презентовали у оквиру часа тематске наставе. На часовима ликовне културе сваки ученик је илустровао оно што му се највише допало од онога што је видео и научио о државама које је тог дана упознао.
У среду 5. октобра ученици IV3 су имали заједнички час физичког и здравственог васпитања у дворишту школе са предшколском групом из вртића „Свети Сава“.
Поводом Дечије недеље ученици су писали саставе на једну од понуђених тема: Моја права, Одрасли и ја и Дете је дете да га волите и разумете.

Драгана Златић

Дете је дете да га волите и разумете
Детињство је најлепши период у животу и време у којем се све дешава под загрљајем родитељске руке.
Око детета се врти цео свет. Дете не уме да мрзи, нити да негативно размишља. У нама је само љубав и ми само за њу знамо. Свако дете је посебно и јединствено. Децу треба волети и о њима бринути. Треба их подржавати у свему што воле да раде и у чему уживају, чак и онда када се то родитељима баш и не допада. Не треба их силити да раде ствари за које не показују интересовање јер то никада неће испасти добро. Када деца раде нешто што не воле, губе драгоцено време које су могли да уложе у нешто што их радује. Када се баве омиљеним активностима, време им тада пролети.
Детињство је препуно лепих и срећних тренутака. Моји родитељи и сестра се труде да ми пруже баш такве тренутке које ћу памтити целог живота. Желим да се срећа никада не исели из мог живота.

Индира Иман Митровић

Одрасли и ја
Када сам са одраслима осећам се сигурно и безбрижно, али волим и када останем сама, јер тада имам сву слободу. Док сам сама, највише волим да размишљам о догађајима који су се десили тога дана. Волим да маштам и да цртам. Идем и на часове цртања на којима учим да користим различите технике.
Одрасле особе са којима сам највише у контакту су, наравно, моји родитељи. Са њима волим да гледам филмове, јер се тада смејемо и шалимо. Волим и да путујем и истражујем разне пределе са њима. Једна од одраслих особа коју много волим је моја бака коју зовем Нана. Када треба да идем код ње у мени се буди осећај радости, узбуђења и радозналости шта ћемо ново да правимо. Код ње увек научим нешто ново. Често из Крагујевца долазе бака и дека. Тада сам веома срећна што ћу провести време са њима. Дека ми увек прича занимљиве приче, а бака брине о мени као да сам беба. Радујем се и сваком доласку тетке из Италије. Не виђамо се често и зато када дође, трудим се да искористим сваки тренутак са њом.
Чини ми се да ме одрасли често не разумеју, али то не значи да нису уз мене. Свако од нас има право на своје мишљење, идеје и начине на које се изражава, али је битно да се сви међусобно поштујемо. Одрасли увек озбиљније гледају на свет, али сам сигурна да би свако од њих волео да, бар на тренутак, поново буде дете.

Лена Бегенишић

Поводом Месеца књига и Месеца школских библиотека, библиотекарка Слађана Галушка је одржала часове са ученицима четвртог разреда од 7. до 12. октобра 2022. У уводном делу часа тема разговора је била важност читања (учење, богаћење речника, забава, развијање маште…). Затим су ђаци читали народну причу Ветар и Сунце, анализирали је и тумачили је. Имали су задатак да наставе причу тако да ликови имају другачије особине или да направе нову причу у којој ће Ветар и Сунце бити у људском обличју и показати шта све могу да ураде. Ученици су били веома маштовити – осмислили су заплете у којима Ветар тражи реванш и показује да може бити добар, Ветар и Сунце се играју тако што мењају временске прилике у току дана и гледају како то утиче на децу, долазе у школско двориште и са децом играју између две ватре… На крају часа још једном су се подсетили важности читања на примеру ове приче и закључили да су научили важне животне поруке, развијали машту и огледали се у стварању приче.

Са ученицима трећег разреда библиотекарка је одржала часове у оквиру тематске настaве Од читања се расте, 20. и 21. октобра. Циљ је био Обележавање Месеца књига кроз разговор о важности читања и о књизи „Од читања се расте“ Јасминке Петровић, оспособљавање ученика да тумаче идеје књижевног дела и препознају утицај прочитаних књига на свој развој, стицање самопоуздања и одговорности. Кроз разговор са библиотекаром ученици су закључили зашто је читање важно: Читањем се долази до потребних информација и образује, шири и развија способност мишљења, развија се човек као особа и стиче самопоуздање. Надаље, читањем се забавља, крати време и оно појединца чини креативнијим и маштовитијим. Кроз читање књижевних дела не учи се само о поједином писцу и садржају текста, већ о људима, временима, обичајима, друштвима, али и о себи. Читање књижевних дела важно је и због активног коришћења језиком, због препричавања властитих искустава и могућности да будемо креативни и створимо своје књижевно дело. Ученици су тумачили наслов књиге „Од читања се расте“ и говорили како је главна јунакиња Тамара порасла од читања (стицање знања, учење нових речи, подстицање радозналости и развијање маште, јачање самопоуздања, самодисциплине и одговорности). Од једног незаинтересованог, поспаног и тврдоглавог детета, Тамара постаје весела, задовољна и све сигурнија у себе. Затим су ученици говорили о књигама које воле да читају и како су од њих порасли – шта су научили и како је то променило њихов живот. Добили су домаћи задатак да напишу састав на тему „Како сам порастао од књиге“.

Слични часови су одржани и у другом разреду. Након разговора о важности читања ученици су читали песму Два јарца Душка Трифуновића, анализирали је и тумачили. Задатак је био да замисле да су то они исти јарчеви из Доситејеве басне Два јарца и испричају догађаје из басне и песме из угла једног од јарчева. Онда су у заплет уведене и козе из басне Две козе као посматрачи догађаја из песме и требало је и да из њиховог угла испричају шта се дешавало прошле године, а шта данас.  Било је веома интересантних прича о томе како су јарчеви и козе постали пријатељи и како проводе дане у дружењу и игри.

Ученици су писали своје приче и илустровали их.

Игорова прича о дружењу
Здраво, ја сам јарац Игор, а ово су моји пријатељи козе Белка и Милка и јарчеви Жика, Милоје и Ђоле. Причаћу вам о нашим авантурама.
Прошле године срели су се Жика и Милоје на брвну, један са једне стране, други са друге стране. Прво су се расправљали, а онда гурали и један и други упали у реку. Кад су изашли из воде, упознали су се и отишли заједно у шуму да се осуше. Од тада су најбољи пријатељи.
У исто време среле су се Белка и Милка на стази изнад провалије. Обе су се питале: „Шта да радим?“ Онда се Белка испружила на стази, а Милка је полако прешла преко ње. Тако су обе остале живе и здраве. Кад се се обе вратиле на ливаду, упознале су се и створено је дивно пријатељство.
Јутрос смо се Ђоле и ја срели на мосту. Мост је узак и почели смо да се свађамо око тога ко ће први прећи. Поред моста су били навијачи који су се расправљали који је јарац јачи. Онда сам ја схватио да свађа не води никуд. Рекао сам: „Хајде да се свако врати на своју страну.“ Поред моста је била моја сестра Милка, која се уплашила свађе. Казао сам јој да се ништа лоше неће десити.
Дошли су Ђоле и Белка. „Слога нас је спасила“, насмешио се Ђоле. „Хоћемо ли од данас бити другови?“ Наставили смо дружење, планирамо да путујемо по свету и другима причамо о томе да треба да живе и раде у слози.
До следеће догодовштине, довиђења.
Воли вас ваш јарац Игор

Наравоученије: Не треба се свађати, него лепо разговарати и дружити се. То је важно да би нам свима било лепо и да бисмо уживали кад смо заједно.

Лука Пауновић

 

У последњој недељи септембра 2022. за ученике III5 организовани су часови тематске наставе „Здравом исхраном до здравља“ и повезани су садржаји више наставних предмета. Ученици су причали о очувању здравља, бавили се спортом, писали су састав Причала ми једна јабука и правили  јесење плодове од пластелина.

Наталија Мићић

Причала ми једна јабука
Јабука – воће које сво волимо да једемо и које је моје омиљено воће од најранијег детињства. Сада ћу вам испричати једну причу о јабуци  и тајни коју ми је јабука открила.
Било је прелепо летње послеподне. Другари из комшилука и ја смо се играли у нашем заједничком дворишту, у коме се налазило и једно високо дрво јабука. Свакога дана другари и ја смо се пели на дрво и јели слатке и сочне јабуке уживајући у њиховом укусу и мирису. Чак и када смо били жедни, усред летње жеге, наша сочна јабука нам је у тренуцима игре замењивала воду. Али, једнога дана више није било јабука осим једне једине, на врху дрвета. Данима смо се другари и ја такмичили ко ће од нас успети да се попне на врх и дохвати јабуку. У једном тренутку док сам покушавао да дохватим преосталу јабуку са дрвета, чуо сам како се неко смешка и шапуће ми: „Хи, хи, полако, држи се за горњу грану једном руком, затим ногом закорачи на следећу грану испод, слободно, немој да се плашиш, а другу руку пружи ка мени и чим ме додирнеш ја ћу ти пасти у руку, па ме ухвати.“
Погледао сам око себе, није било никога на видику, ту смо били само јабука и ја. Поново сам је погледао, а она се насмешила и рекла: „Хајде, близу си, још мало и успећеш!“ И догоди се чудо, јабука се одједном нађе у мојој руци и то најлепша коју сам досад убрао. Проговорила је узбуђено: „Браво, баш си храбар и због тога једва чекам да ме поједеш и да својим витаминима и минералима дам допринос твом имунитету!“ Након тог догађаја у коме ми је јабука помогла да се ослободим страха од висине, за мене више не постоји врх дрвета на који не бих могао да се попнем.
Јабуке су и даље моје омиљено воће, биле зелене, црвене или жуте, киселе или слатке, ја их волим највише.

Михајло Стојановић

Причала ми једна јабука
Много волим да једем јабуке и због тога ћу вам испричати једну веома занимљиву причу о јабуци.
Био је диван летњи дан. Сунце је својим зрацима, сјајним и ужареним, брзо бојило у црвено свако лице које би се директно изложило њему. Због тога сам се ја, одмах по доласку код баке и деке, склонила у хладовину испод једног дрвета. То је дрво јабуке испод чије крошње се налази моја љуљашка. Обожавам то дрво које тако дивно мирише лети, чим бих села под крошњу, одмах би ми пошла вода на уста. Љуљајући се тако и уживајући у мирису јабука, одједном сам зачула глас: „Убери ме и испричаћу ти једну причу!“ Погледала сам у крошњу и угледала велику, црвену јабуку која ми се смешила и опет ме позвала: „Хајде, пожури, убери ме, не могу толико гласно да говорим!“
Пружила сам руку и дохватила је, гледајући у чуду шта се то дешава и како је могуће да јабука говори. А јабука је тихо наставила да ми прича следеће: „Слушај ме и упамти моје речи јер ћеш само тако бити и остати здрава. Свакога дана мораш појести бар једну јабуку. Јабуке су воће богато витаминима и разним минералима, а посебно здраво на свакој јабуци је корица испод које се налазе сви ти витамини и минерали. Такође, јабука садржи и пуно здравог, природног шећера захваљујући којем ћеш ти увек бити лепо расположена и пуна енергије. И оно што још треба да знаш је да јабуку увек можеш да поједеш и пре и после оброка, дакле за јабуку је увек право време!“
Одједном сам зачула, издалека, глас баке која ме зове на ручак, а затим сам отворила очи и у љуљашци поред себе угледала огромну црвену сочну јабуку. Запитала сам се: „Да ли је прича коју ми је испричала јабука била само сан?“ Свакако, одмах сам појела јабуку и то непосредно пре ручка. Она ми је веома пријала, била је сочна и укусна и отворила ми је апетит.
Од тог дана јабуке су постале моје омиљено воће и сада свакодневно једем најмање једну јабуку, сећајући се приче коју ми је јабука испричала у сну или на јави.

Ленка Стојановић

Причала ми једна јабука
Једнога дана сам била у парку и видела два дрвета пуна јабука. Убрала сам једну да бих је појела, али је она пожелела пре тога да ми исприча неке приче. „Знаш моја другарица Петељка ми је рекла да када је њено тело ушло у уста једног дечака, његови зубићи су изгубили црне тачкице, као да их је гумицом обрисао. А Петељкина сестра Семенка је упала у неки тунел под именом „Црево”, покупила дружину која се зове „Лоше бактерије“, и избацила их је све напоље! Њихови остали рођаци ми се сваког дана хвале како помажу деци па не морају да иду код доктора. И сви моји преци су донели добро сваком човеку у чијој су кући били. Жута бака Кожица се једном наљутила јер ју је неки господин Нож бацио у канту. Можеш ти од мене и питу да направиш, али је боље да ме понесеш у школу и смажеш за ужину.“
Јабуке треба обавезно јести јер нам помажу да чувамо здравље и јачамо имунитет.

Андреа Пејовић

 

У Установи културе Божидарац 12. октобра 2022. одржана је прва радионица у оквиру пројекта „Дете од снова“. Пројекат реализује организација „Увек са децом“, а друга радионица ће бити у у новембру. Учествовало је десет ученика четвртог разреда наше школе. Децу су пратиле Татјана Перишић, педагог, и Весна Зец, учитељица IV5.
У пројекту је предвиђено да на првој радионици деци буде представљена песма „Дете од снова“ путем видео снимка и да је одсвира на клавиру ауторка Бојана Машковић. Након радионице деца могу песму да слушају  код куће и да је уче, да би на другој радионици у новембру могли да је заједно певају. На крају друге радионице следи  кратка  анкета о песми, деца ће попунити  образац евалуације на основу којих ће се добити релевантни и поуздани подаци за будуће активности овог типа.
Циљ пројекта је да кроз успешну и квалитетну сарадњу школе и организације код деце развија емпатију и доброчинство који су веома значајни за њихов развој. Очекује се да деца утичу на околину тако што ће кроз своје доброчинство подстаћи и друге, не само децу, већ и одрасле да им се прикључе и чине добра дела.

 Весна Зец

Такмичење „Брзином до звезда“ одржано је 11. октобра 2022. у ОШ „Краљ Петар II Карађорђевић“. Учествовало је 16 ученика трећег и четвртог разреда наше школе, 8 дечака и 8 девојчица. Ученике је на такмичење водила учитељица IV2 Вера Храстински.

На градско такмичење су се пласирали следећи ученици: Лола Вукићевић III2, Филип Мићановић III3, Нађа Сланкаменац IV2 и Един Саити IV4

                                                                                                 Весна Зец

У оквиру недеље спорта наставници физичког и здравственог васпитања организовали су школски турнир у стоном тенису који је био квалификациони за градско такмичење, у септембру 2022. Учествовало је 30 ученика, медаље и пласман на градско такмичење освојили су:
1. Коста Несторовић VII3
2. Петар Илић VI1
3. Марко Дабетић VII3
4. Андреј СимонићVIII1
Градско такмичење одржано је 4. октобра. у Спортском центру „Мастер“ у Земуну. Учествовало је преко 70 ученика са територије града Београда и сви наши ученици су прошли групну фазу и пласирали се у други круг такмичења, ученик Коста Несторовић је заузео друго место.

 наставник физичког васпитања Слађана Томић

Општинско такмичење у фудбалу одржано је 7. октобра 2022.  на терену Треће београдске гимназије. Екипа ученика седмог и осмог разреда наше школе освојила је прво место међу шест екипа основних школа Врачара.

Владимир Карановић

Европски школски дан спорта у одељењу II2 у продуженом боравку симболично је обележен такмичењем под називом „Трка на три ноге”, 4. октобра 2022. Овом активношћу ученици су морали да усклађују покрете како би успешно завршили свој део игре. Парови су трчали до циља на три ноге и на основу крајњих резултата је установљено да су оба тима била приближног резултата.
Надметање је организовано у школском дворишту наше школе, ученици су били веома заинтересовани и мотивисани за спортско надметање.

Учитељица у продуженом боравку Маја Ристић