Дан: 14. октобра 2022.

Поводом Дана Градске општине Врачар, 14. октобра 2022. године, ученици VIII2 са одељењским старешином Јасминком Ристић Шкорић засадили су дрво на јавној површини, у улици Грчића Миленка бр. 3. Дрво ће добити плочицу са обележјем школе, као вид трајне успомене на успешно обављен посао.
У акцији су узчествовали ученици свих седам врачарских основних школа, волонтери Канцеларије за младе и чланови Већа Општине Врачар.
Акција је имала за циљ да утиче на развој опште културе еколошког понашања и културе живљења, као и да подигне ниво свести о заштити животне средине код млађих генерација.

 Јасминка Ристић Шкорић

Ученици IV3 су обележили Дечију недељу организовањем тематске наставе под називом „С децом око света“, 4. октобра 2022. Повезан је садржај више наставних предмета: српског језика, ликовне културе, природе и друштва и пројектне наставе. Дан је започет разговором о књизи „С децом око света“, Тање Родић. У оквиру часова природе и друштва и пројектне наставе ученици су се на претходном часу поделили у групе и свака група је одабрала државу коју ће проучавати (њена обележја, знаменитости, традицију, културу, храну и начин школовања деце у свакој од одабраних држава). Продукте свог рада су презентовали у оквиру часа тематске наставе. На часовима ликовне културе сваки ученик је илустровао оно што му се највише допало од онога што је видео и научио о државама које је тог дана упознао.
У среду 5. октобра ученици IV3 су имали заједнички час физичког и здравственог васпитања у дворишту школе са предшколском групом из вртића „Свети Сава“.
Поводом Дечије недеље ученици су писали саставе на једну од понуђених тема: Моја права, Одрасли и ја и Дете је дете да га волите и разумете.

Драгана Златић

Дете је дете да га волите и разумете
Детињство је најлепши период у животу и време у којем се све дешава под загрљајем родитељске руке.
Око детета се врти цео свет. Дете не уме да мрзи, нити да негативно размишља. У нама је само љубав и ми само за њу знамо. Свако дете је посебно и јединствено. Децу треба волети и о њима бринути. Треба их подржавати у свему што воле да раде и у чему уживају, чак и онда када се то родитељима баш и не допада. Не треба их силити да раде ствари за које не показују интересовање јер то никада неће испасти добро. Када деца раде нешто што не воле, губе драгоцено време које су могли да уложе у нешто што их радује. Када се баве омиљеним активностима, време им тада пролети.
Детињство је препуно лепих и срећних тренутака. Моји родитељи и сестра се труде да ми пруже баш такве тренутке које ћу памтити целог живота. Желим да се срећа никада не исели из мог живота.

Индира Иман Митровић

Одрасли и ја
Када сам са одраслима осећам се сигурно и безбрижно, али волим и када останем сама, јер тада имам сву слободу. Док сам сама, највише волим да размишљам о догађајима који су се десили тога дана. Волим да маштам и да цртам. Идем и на часове цртања на којима учим да користим различите технике.
Одрасле особе са којима сам највише у контакту су, наравно, моји родитељи. Са њима волим да гледам филмове, јер се тада смејемо и шалимо. Волим и да путујем и истражујем разне пределе са њима. Једна од одраслих особа коју много волим је моја бака коју зовем Нана. Када треба да идем код ње у мени се буди осећај радости, узбуђења и радозналости шта ћемо ново да правимо. Код ње увек научим нешто ново. Често из Крагујевца долазе бака и дека. Тада сам веома срећна што ћу провести време са њима. Дека ми увек прича занимљиве приче, а бака брине о мени као да сам беба. Радујем се и сваком доласку тетке из Италије. Не виђамо се често и зато када дође, трудим се да искористим сваки тренутак са њом.
Чини ми се да ме одрасли често не разумеју, али то не значи да нису уз мене. Свако од нас има право на своје мишљење, идеје и начине на које се изражава, али је битно да се сви међусобно поштујемо. Одрасли увек озбиљније гледају на свет, али сам сигурна да би свако од њих волео да, бар на тренутак, поново буде дете.

Лена Бегенишић

Поводом Месеца књига и Месеца школских библиотека, библиотекарка Слађана Галушка је одржала часове са ученицима четвртог разреда од 7. до 12. октобра 2022. У уводном делу часа тема разговора је била важност читања (учење, богаћење речника, забава, развијање маште…). Затим су ђаци читали народну причу Ветар и Сунце, анализирали је и тумачили је. Имали су задатак да наставе причу тако да ликови имају другачије особине или да направе нову причу у којој ће Ветар и Сунце бити у људском обличју и показати шта све могу да ураде. Ученици су били веома маштовити – осмислили су заплете у којима Ветар тражи реванш и показује да може бити добар, Ветар и Сунце се играју тако што мењају временске прилике у току дана и гледају како то утиче на децу, долазе у школско двориште и са децом играју између две ватре… На крају часа још једном су се подсетили важности читања на примеру ове приче и закључили да су научили важне животне поруке, развијали машту и огледали се у стварању приче.

Са ученицима трећег разреда библиотекарка је одржала часове у оквиру тематске настaве Од читања се расте, 20. и 21. октобра. Циљ је био Обележавање Месеца књига кроз разговор о важности читања и о књизи „Од читања се расте“ Јасминке Петровић, оспособљавање ученика да тумаче идеје књижевног дела и препознају утицај прочитаних књига на свој развој, стицање самопоуздања и одговорности. Кроз разговор са библиотекаром ученици су закључили зашто је читање важно: Читањем се долази до потребних информација и образује, шири и развија способност мишљења, развија се човек као особа и стиче самопоуздање. Надаље, читањем се забавља, крати време и оно појединца чини креативнијим и маштовитијим. Кроз читање књижевних дела не учи се само о поједином писцу и садржају текста, већ о људима, временима, обичајима, друштвима, али и о себи. Читање књижевних дела важно је и због активног коришћења језиком, због препричавања властитих искустава и могућности да будемо креативни и створимо своје књижевно дело. Ученици су тумачили наслов књиге „Од читања се расте“ и говорили како је главна јунакиња Тамара порасла од читања (стицање знања, учење нових речи, подстицање радозналости и развијање маште, јачање самопоуздања, самодисциплине и одговорности). Од једног незаинтересованог, поспаног и тврдоглавог детета, Тамара постаје весела, задовољна и све сигурнија у себе. Затим су ученици говорили о књигама које воле да читају и како су од њих порасли – шта су научили и како је то променило њихов живот. Добили су домаћи задатак да напишу састав на тему „Како сам порастао од књиге“.

Слични часови су одржани и у другом разреду. Након разговора о важности читања ученици су читали песму Два јарца Душка Трифуновића, анализирали је и тумачили. Задатак је био да замисле да су то они исти јарчеви из Доситејеве басне Два јарца и испричају догађаје из басне и песме из угла једног од јарчева. Онда су у заплет уведене и козе из басне Две козе као посматрачи догађаја из песме и требало је и да из њиховог угла испричају шта се дешавало прошле године, а шта данас.  Било је веома интересантних прича о томе како су јарчеви и козе постали пријатељи и како проводе дане у дружењу и игри.

Ученици су писали своје приче и илустровали их.

Игорова прича о дружењу
Здраво, ја сам јарац Игор, а ово су моји пријатељи козе Белка и Милка и јарчеви Жика, Милоје и Ђоле. Причаћу вам о нашим авантурама.
Прошле године срели су се Жика и Милоје на брвну, један са једне стране, други са друге стране. Прво су се расправљали, а онда гурали и један и други упали у реку. Кад су изашли из воде, упознали су се и отишли заједно у шуму да се осуше. Од тада су најбољи пријатељи.
У исто време среле су се Белка и Милка на стази изнад провалије. Обе су се питале: „Шта да радим?“ Онда се Белка испружила на стази, а Милка је полако прешла преко ње. Тако су обе остале живе и здраве. Кад се се обе вратиле на ливаду, упознале су се и створено је дивно пријатељство.
Јутрос смо се Ђоле и ја срели на мосту. Мост је узак и почели смо да се свађамо око тога ко ће први прећи. Поред моста су били навијачи који су се расправљали који је јарац јачи. Онда сам ја схватио да свађа не води никуд. Рекао сам: „Хајде да се свако врати на своју страну.“ Поред моста је била моја сестра Милка, која се уплашила свађе. Казао сам јој да се ништа лоше неће десити.
Дошли су Ђоле и Белка. „Слога нас је спасила“, насмешио се Ђоле. „Хоћемо ли од данас бити другови?“ Наставили смо дружење, планирамо да путујемо по свету и другима причамо о томе да треба да живе и раде у слози.
До следеће догодовштине, довиђења.
Воли вас ваш јарац Игор

Наравоученије: Не треба се свађати, него лепо разговарати и дружити се. То је важно да би нам свима било лепо и да бисмо уживали кад смо заједно.

Лука Пауновић