„Једина сврха писања је омогућити читаоцима да више уживају у животу или да добију мотивацију да га преживе“.
Самјуел Џонсон
На улазу у свету библиотеку фараона Рамзеса II писало је: „Место душевног исцељења“.
Књижевност је неисцрпан извор знања и спознаја о животу и у одређеним примерима помаже и при свладавању животних препрека или на њих упозорава. Сматра се да читање одређене литературе може изменити живот људи. У тим примерима, кад књижевност има неку врсту терапеутске улоге, можемо говорити о библиотерапији.
Може се рећи да је основни принцип на ком се заснива библиотерапија – док читају, људи се идентификују са ликовима књижевног дела и проживљавају њихове емоције, ослобађајући истовремено своје емоције што доводи до промене у начину размишљања о себи и другима и доноси нове облике понашања.
Библиотерапија је терапеутски процес коришћења књига и друге литературе, на пример филма, ради побољшања емоционалног и менталног здравља људи.Док читамо књигу или гледамо филм, упознајемо ликове који имају живот сличан нашем или у одређеној ситуацији осећају оно што и ми. Говоре о ономе о чему ми не желимо да причамо иако нас муче исти проблеми. То води до идентификације – повезивања, поистовећивања са ликом из текста, са искуством или догађајем у књизи или филму. У следећем кораку своја осећања пројектујемо у лик с којим смо се идентификовали, тада можемо да преиспитујемо своје поступке. Добијамо увид у различите животне ситуације и њихово разјашњење, а тиме и нова знања и вештине које можемо да применимо у свом животу. Разумемо да нисмо сами, да многи други деле сличне проблеме и забринутости и да су пронашли начине како да се са њима носе. Тако долазимо до увида у личне проблеме и проналазимо кључ за њихово решење.
Читање редукује стрес, побољшава наше расположење, повећава интелигенцију и памћење, помаже да решимо неки проблем, развија јаснију перцепцију нас самих и других.
Књиге имају моћ да нас одведу на други крај света и учине да свет посматрамо из угла неке друге особе. Читање нас води на пут кроз време и простор, упознајемо разноврсне далеке пределе, учимо о животу и прошлости и замишљамо шта ће се десити у будућности. Такође имају моћ да нам промене живот и учине да постанмео бољи, паметнији, срећнији, успешнији.
Креативно писање
Друга страна библиотерапије је изражавање свог расположења кроз писање песама, прича, дневничких бележака… Када препознамо свој проблем, писање помаже да пронађемо могућа решања.
Креативна библиотерапија подразумева причање прича чији је циљ слање поруке одређеној публици, било да су то приче које причамо да забавимо саговорника или пренесемо одређено знање, или је то сценарио за филм, текст на блогу или маркетиншка кампања.
За добру причу потребни су:
* Главни јунак који наводи гледаоца или слушаоца да се емоционално укључи у причу, да се идентификује са њим,
* Изазов – ситуација у којој се јунак налази пред одређеном препреком, изазовом, жељом,
* Решење које је у складу са вредностима и поруком коју желите да пошаљете.
Нема добре приче без доброг почетка, заплета и расплета. Главни јунак на почетку живи свој обични живот. Појављује се његов противник или проблем, неизвесност расте, радња се пење до врхунца. Онда, изненада, главни јунак учини нешто ефектно, неочекивано и проблем је решен. Он поново свој живот (и живот других) доводи у равнотежу. Његове авантуре шаљу јасну и јаку поруку – уче нас како можемо да променимо свој живот, поглед на свет и однос према људима.