Дечијa недељa у IV5

Ученици IV5  су обележили Дечију недељу разговором о књизи „С децом око света“, Тање Родић, 28. септембра 2022.  Они су  раније обавештени да ће се на часу српског језика обрађивати одломак из те књиге који се налази у читанци и добили су препоруку да  прочитају целу књигу.
Седам дана раније ученици су подељени у групе, на основу земље коју ће група обрађивати: Русија, Француска, Аустрија, Египат и Швајцарска. Свака група је добила задатак да оно што пише у књизи о додељеној земљи обавезно прочитају, као и додатни материјал који пронађу. Потребно је било да пронађу и запишу што више занимљивости о земљи коју обрађују. Сав материјал (текстови, цртежи, фотографије и др.) који буду имали, требало је да прикажу на хамеру приликом извештавања на часу.
Ученици су веома добро сарађивали током израде задатка, састајали су се после часова, што је за њих било веома занимљиво и ново. Имали су и помоћ родитеља у проналажењу и штампању фотографија. На часу српског језика свака група је остале из одељења научила нечему новом о некој од земаља.

Весна Зец

Ученици су писали саставе на тему Дете је дете, да га волите и разумете.

Дете је дете, да га волите и разумете
Баш је лепо бити дете. Деца су мали људи и виде свет који су одрасли заборавили. Сви људи су некада давно били деца. Када смо били мали, слушали смо само родитеље. Полако растемо и научили смо шта су наша права и наше обавезе. Некада грешимо, а нешто и научимо на својим грешкама. Понекад смо тужни или уплашени, али ту су родитељи да нас утеше. Они се труде да нас лепо васпитају. Некад нас грде, некада хвале, али су увек уз нас. Разговарају са нама и помажу нам када имамо проблеме. Понекад је довољно да нас загрле и пољубе. Тако врате осмех на наше лице. Дечји свет је пун маште. Нама је сваки дан нека нова авaнтура. Када си дете немаш неке велике бриге. Идеш у школу, играш се са другарима и стално учиш нешто ново. Сви те воле, све ти купују, а ти само уживаш. Деца треба да буду вољена и срећна. Тако ћемо када порастемо бити бољи људи. Моји родитељи кажу да деца расту од љубави. Бити дете је најлепше на свету.

Теодора Мраковић

Здрава храна у III1

У оквиру тематске недеље у септембру 2022. године под називом Здравом исхраном до здравља ученици III1 су реализовали бројне активности на часовима српског језика, ликовне културе, природе и друштва и музичке културе.
На часовима српског језика ученици су писали саставе на тему „Причала ми једна јабука”. Час музичке културе био је посвећен обради песме „Грожђе” аутора Божидара Станчића. Ученици су слушали песму, а потом сви заједно певали и тактирали. На часовима природе и друштва ученици су се присетили колико су нам биљке важне јер нам служе као храна, лек и обогаћују ваздух кисеоником. Ученици су из свог искуства или искуства људи из свог окружења говорили о значају воћа и поврћа и о њиховом деловању на наш организам. Истакли смо колико је здрава исхрана битна за људско здравље и колико нам значи и у превенцији болести. На часовима ликовне културе ученици су цртали здраве намирнице, а потом и направили кратак запис за поједине.

Учитељица Милица Кукаљ

Причала ми једна јабука

Једног јутра сам ишла у продавницу да купим воће и поврће. На врху  гомиле воћа је била блистава и зрела јабука. Морала сам да је купим.
Када сам стигла кући, ставила сам јабуку у чинију заједно са осталим воћем. Хтела сам да је поједем, али сам тада зачула чудан глас. Погледала сам око себе, али никога није било у близини. Пажњу ми је привукао чипс са стола, па сам га отворила. Чуо се јак врисак. Окренула сам се и угледала јабуку како се котрља. Узела сам је у руку и схватила сам да она прича. Прислонила сам је уву и чула како ми говори да не једем чипс. Објашњавала ми је како је она пуна витамина и минерала, а да чипс нема ништа корисно у себи. Уплашила сам се и испустила је из руке.
Увече сам легла у кревет и размишљала о томе шта ми се десило и убрзо сам заспала. Ујутру када сам се пробудила, одмах сам узела своју јабуку, појела је и себи обезбедила дневну дозу витамина и минерала.

                         Искра Обрадовић

 

Причала ми једна јабука

Шетала сам сеоским путем и угледала дрво на коме је била црвена јабука. Чинило ми се као да ме јабука гледа и да жели нешто да ми каже.
Пришла сам дрвету ближе и погледала у јабуку. Јабука се пресијавала на летњем сунцу и одједном се чуло: „Дођи да ме убереш, ја сам здрава и укусна. Када ме поједе неко дете, ја сам онда најсрећнија на свету. Тада знам да сам испунила своју сврху. На моје место доћи ће нека друга јабука која ће опет неко дете одржати здравим.”
Убрала сам јабуку у том тренутку и била је јако укусна. Следећи пут кад год бих видела неку јабуку, сетила бих ове приче јабука са села о важности здравља.

Марта Николић