Категорија: Активности

У сарадњи библиотекарке Слађане Галушка и учитељица свих одељења другог разреда одржан је јавни час са ученицима другог разреда под називом Библиотерпија, 26. децембра 2023. Циљ часа је било представљање активности из пројекта Обогаћени једносменски рад Библиотерапија реaлизованих са ученицима другог разреда током првог полугодишта, промоција читања и дечијег стваралаштва. У извођењу часа учествовало је 45 ученика, остали су били у публици. Часу је присуствовала и помоћник директора Ивана Милошевић.

Након најаве часа публику су кроз програм водила два ученика. Они су говорили о активностима на часовима Библиотерапије и најављивали другове који су представљали поједине текстове, читали своје саставе и изводили драмске сцене. Ученици су говорили о својим омиљеним књигама и онима које су читали са библиотекарком. Посебан део програма био је посвећен збирци прича Јасминке Петровић „Кажи тети Добар дан“ коју су ученици читали у октобру и новембру 2023. Неколико прича је драматизовано и кроз сценско извођење ђаци су збирку препоручили за читање  својим друговима. Тема прича су дечије игре, једна од  игара је игра учитеља и ђака што је искоришћено да се час заврши игром у којој је група ученика II2 у улози учитеља, а сви остали су ученици. Било је питања из српског језика, света око нас, грађанског васпитања, математике, ликовне културе, енглеског језика, као и питања у вези са оним што је приказано на часу. Публици се свидео час јер су чули нешто о књигама које могу да читају и забавили се.

Слађана Галушка

Група ученика VIII1 и библиотекарка Слађана Галушка били су 22. децембра 2023. гости XIV београдске гимназије. Прво су погледали изложбу посвећену Милошу Црњанском и упознали се са животом и радом великог српског писаца. Затим су осмаци присуствовали часу српског језика и књижевности у одељењу III4 и учествовали у радионици „Милош Црњански од А до Ш”. Подељени у групе и користећи литературу они су проналазили по један појам за свако слово азбукеу вези са писцем.
Осмаци су обишли библиотеку гимназије и чули важне информације у вези са уписом и радом ове средње школе.

Слађана Галушка

 

У сарадњи библиотекара и учитеља обрађен је роман „О дугмету и срећи“ Јасминке Петровић са ученицима четвртог разреда на часовима српског језика у децембру 2023. Ученици су анализирали роман и одређивали начин на који се главни јунак Јован мења, од прве реченице „Неки људи баш немају среће! Ево на пример ја.“ до последње „Неки људи баш имају среће! Ево на пример ја.“ Разговарали су о томе како се Јованова осећања мењају током дешавања у роману, како дечак који је због болести тужан, усамљен, уплашен, несрећан и нема пријатеља поступно мења понашање, прихвата себе таквог какав јесте, открива да постоје ствари у којим је веома успешан (духовит је и уме лепо да пише, брзо размишља…), стиче самопоуздање и пријатеље и постаје срећан. Ђаци су одређивали на који начин се друга деца и одрасли понашају према Јовану због тога што се разликује од друге деце – подсмевају му се, дају му погрдне надимке, сажаљевају га, насилни су… Повезивали су то са темом толеранције и говорили о важности толеранције. Ученици су одредили поруке романа и откривали како те поруке могу да искористе у свом животу, како да стекну самопоуздања, буду толерантни и лакше се изборе са животним потешкоћама. Садржај романа је повезан са песмом Душка Радовића „Освајање среће“ и ђаци су говорили шта је њих срећа. На крају су рекли да им се роман веома свидео, да су разумели да је важно да верују у себе и да су научили да препознају срећу у малим свакодневним стварима као што су: бити здрав, имати породицу и пријатеље…
Писали су саставе на тему Шта ме чини срећним, а током израде предмета за Базар пазар неколико ученика је показало креативност у коришћењу дугмића.

Слађана Галушка

Тања Лебовић, лектор Издавачке куће Propolis books, представила је ученицима трећег разреда три нове књиге овог издавача, 24. новембра 2023. Прича је започела делом Најгори кућни љубимци на свету Дејвида Валијамса која је намењена и деци и родитељима који траже кућног љубимца и на шаљив начин говори о необичним кућним љубимцима и њиховим догодовштинама. Следећа је Кабијев дневник – стрип роман Кабија Ламеа познатог и најпраћенијег тиктокера, а тема је долазак у нови разред, пријатељство и проблеми пуберттета. Звезда Тиктока као писац је, испоставило се по речима издавачких кућа у свету и код нас, добар начин да се млађим читаоцима приближе и књиге и читање. Треће дело је Најгора недеља – понедељак чији су аутори Ева Аморес и Мет Козгроув. Ово је прва у серији од седам делова у којима је главни јунак дечак Џастин Чејс, а читаоцима се свиђа јер је враголаста, чудна, помало грозна и много смешна.
Део активности био је посвећен и разговору о пословима којима се бави издавачка кућа, као и важности самог читања и добробитима које оно доноси. Часови су били веома забавни и за децу и учитеље који су обећали да ће прочитати бар једну од представљених књига.

Ученицима II1 и II4 Тања Лебовић је 29. новембра 2023. представила књиге Најгори кућни љубимци на свету и Кабијев дневник. Уз њих била је ту и графичка новела Спајдермен окупља љубимце. Деци су се допале авантуре јунака и постакле су их да говоре о својим кућним љубимцима и супер моћима које би волели да имају.

Слађана Галушка

Дан толеранције обележен је током новембра 2023. на заједничким часовима библиотекара и наставника у трећем и четвртом разреду.
Са ученицима је библиотекарка је причала о значењу појма толеранције, као и о постојању и поштовању различитости и учењу кроз упознавање обичаја, понашања и размишљања других људи.
Затим је за ученике трећег разреда појам толеранције повезан са тумачењем бајке „Себични џин“. Ђаци су увидели последице џинове себичности и нетолерантног понашања према деци и како се десила промена у његовом животу када је схватио да је погрешио, пустио децу у свој врт и дружио се са њима. Закључили су да треба да имамо пријатеље и да са њима поделимо радост, а не да будемо себични и не прихватамо друге људе јер су другачији. Ученици III2 су дешавања у бајци „Себични џин“ представили кроз мапу ума.
Ученицима четвртог разреда је библиотекарка кратко представила збирку прича Јасминке Петровић „Риба риби гризе реп“ чији се јунаци  сусрећу са неприхватањем и ругањем деце из одељења због тога што су другачији, а затим сви заједно уче да је различитост добра и прихватају једни друге и подржавају се међусобно. Ђаци су препознали примере толерантног и нетолерантног понашања у причама, а затим су говорили о сличним примерима у свом окружењу и промишљали о начину решавања одређених ситуација. Библиотекарка је позвала ученике да прочитају целу књигу и учествују у пројекту „Читам, па шта?” у чијем програму се налази ова збирка прича.

Библиотекарка је разговарала са ученицима и на часовима у боравку.

Ученици IV5 су цртали на тему толеранције и од њихових радова су израђени панои који су постављени у холу школе.

Слађана Галушка

Ученици првог разреда посетили су први пут школску библиотеку и упознали се са њеним радом 26. и 27. октобра 2023.

Библиотекарка је прво одржала часове са свим првацима у њиховим учионицама и разговарала са ђацима о важности књига и читања.  Ученици су закључили да кад читају књиге, све боље и брже читају, стичу знања, уче шта је добро, а шта лоше и знају да треба да буду добри људи. Причали су и о томе како развијају машту, замишљају доживљаје својих омиљених јунака, а затим и како би се они понашали у сличним  ситуацијама и тако стварају своје приче и постају креативни.

Затим су ученици у групама долазили у библиотеку и упознали се са начином рада библиотеке и правилима понашања.

Слађана Галушка

Поводом обележавања Месеца књига и Месеца школских библиотека библиотекарка је одржала часове са ученицима четвртог разреда 11. и 12. октобра 2023. У уводном делу часа тема разговора је била важност читања (учење, богаћење речника, забава, развијање маште…). Затим су ђаци читали народну причу „Ветар и Сунце“, анализирали је и тумачили је. Имали су задатак да наставе причу тако да ликови имају другачије особине или да направе нову причу у којој ће Ветар и Сунце бити у људском обличју и показати шта све могу да ураде. Ученици су били веома маштовити – осмислили су заплете у којима Ветар тражи реванш и показује да може бити добар, Ветар и Сунце долазе у школско двориште и са децом играју између две ватре… На крају часа још једном су се подсетили важности читања на примеру ове приче и закључили да су научили важне животне поруке, развијали машту и стварали причу.

Са ученицима трећег разреда библиотекарка је 19. октобра 2023. одржала часове у оквиру тематске настaве „Од читања се расте“. Кроз разговор са библиотекаром ученици су закључили зашто је читање важно: Читањем се долази до потребних информација и образује, шири и развија способност мишљења, развија се човек као особа и стиче самопоуздање. Надаље, читањем се забавља, крати време и оно појединца чини креативнијим и маштовитијим. Кроз читање књижевних дела учи се о људима, временима, обичајима, друштвима, али и о себи. Ученици су тумачили наслов књиге „Од читања се расте“ и говорили како је главна јунакиња Тамара порасла од читања (стицање знања, учење нових речи, подстицање радозналости и развијање маште, јачање самопоуздања, самодисциплине и одговорности). Од једног незаинтересованог, поспаног и тврдоглавог детета, Тамара постаје весела, задовољна и све сигурнија у себе. Затим су ученици говорили о књигама које воле да читају и како су од њих порасли – шта су научили и како је то променило њихов живот. Ђаци су писали састав на тему „Како сам порастао од књиге“.

Слађана Галушка

 

 

Октобар је Месец школских библиотека (International School Library Month – ISLM),  и прославља се  у библиотекама широм света.
Тема за 2023. годину је Школска библиотека: моје срећно место где креативност и машта цветају.
Школске библиотеке деци отварају врата авантуре и чаробних места. Она се ту спријатељују с књигама, уче о различитим културама, комуницирају с другим читаоцима. Осим што деци пружају весело окружење, у библиотекама ђаци истражују и откривају нове светове, развијају машту и креативност. Библиотеке, дакле, не само да одгајају младе читаоце, већ и подстичу њихове идеје и креативност.

Месец школских библиотека је обележен бројним активностима са ученицима другог разреда. Библиотекарка је са њима у октобру 2023. одржала часове српског језика. Након разговора о важности читања ученици су читали песму Два јарца Душка Трифуновића, анализирали је и тумачили. Затим су упоређивали садржај песме са садржајем Доситејевих басни Два јарца и Две козе. Задатак је био да повежу ликове и догађаје из песме и и из басни и из угла једног јарца или једне козе, у првом лицу, испричају шта се све дешавало пре самих сусрета на уској стази или мосту. На часовима ликовне културе илустровали су поједине сцене текстова или правили стрипове.
Причу о овим ликовима ђаци су наставили на часовима Библиотерапије у оквиру Обогаћеног једносменског рада. Тада су дорађивали своје саставе и цртежима представљали најинтересантније догађаје. Кроз разговор о овим делима учили су да не треба бити тврдоглав и да се сукоб може може решити договором. Писањем састава у првом лицу и цртежима показали су изванредну креативност.

Слађана Галушка

Две козе
Живим у малом селу. Једног дана сам одлучила да одем на планину Мордор јер сам чула да тамо има пуно слатког лишћа, лековитог цвећа и сена. Док сам се пењала, уживала сам у чистом ваздуху. На пола пута срела сам моју другарицу козицу Касију.
– Како је горе? – питала сам је.
– Диван је поглед на село и шуме.
Причале смо још мало и кад смо завршиле са причом, питала сам је како ћемо да се заобиђемо.
– Ја ћу лећи, а ти пажљиво пређи преко мене – рекла је.
Прешла сам, поздравиле смо се и наставиле свака својим путем.
Стигла сам на врх планине, разгледала на све стране – поглед је стварно диван. Пробала сам цвеће и лишће и све је баш слатко и лековито. Онда сам кренула кући. Док сам се спуштала, видела сам два јарца Мићу и Перу како се свађају на мосту. Пожурила сам доле да видим шта се дешава. Они су се гурали роговима и обојица су пали у реку.Брзо сам дотрчала до обале, пронашла неки канап, завезала једну страну за велики камен, а други крај сам гурнула у воду. Мића и Пера су се попели уз канап и изашли из реке. Захвали су ми се и свако је отишао својим путем.

Милица Урбан II3

Две козе
Пођем ја једног дана да пасем траву на брду крај села. До мог омиљеног места треба ићи уском стазом на литици. И на пола пута сретнем прију Радојку која се враћала са паше.
– Како ћемо да се мимоиђемо? – питам ја.
– Не знам – одговара она.
– Имам идеју. Лези ти на стазу, па ћу ја да пређем преко тебе.
И тако ми урадимо, пређем ја и онда смо наставиле свака својим путем. Онда чујем како се нека два јарца свађају и туку на мосту преко реке. Препознам да су то Радојкин и мој брат. Стигнем Радојку  и кажем јој шта се дешава у долини. Потрчимо ми да видимо зашто се туку. И кад смо стигле до воде, њих двојица падоше у брзу и хладну воду. Смишљале смо како да им помогнемо. Пронашле смо дугачку и дебелу грану и спустиле један крај у воду. Они се ухвате за њу, а ми их повучемо најјаче што можемо. Али, они су вукли јаче и повукли и нас у воду. Срећом, грана се закачила за једну стену у води. Држали смо се за грану и полако сви изашли.

 

 

 

Поводом обележавања Међународног дана писмености, библиотекарка је у сарадњи са наставницама одржала часове са ученицима V1, V3, V4, V5, VI2, VII4 и VIII1 у септембру 2023. Разговарала је са ученицима о појму и врстама писмености и посебно о медијској писмености коју као слободне активности похађају ученици петог разреда и VI2. Договорено је да ће вештине медијске писмености развијати током године кроз анализу одређених медијских порука и креирање својих.

За ученике и наставнике је припремљен кратки текст о значењу појма писмености и врстама писмености.

 

Писменост и врсте писмености

Писменост је способност говора применити на некога у смислу комуникације (говора, читања, писања и слушања) на начин који није исти који је у складу са проблемом/сврхом. Овде је писменост повезана са читањем и писањем. (Елизабет Сулзби)
Писменост значи способност појединца да пише, чита, разговара, броји и решава проблем на нивоу стручности која је потребна у послу, породици и заједници. (Национални институт за писменост)
Према значењу Центра за развој образовања писменост је способност човека да користи вештине и потенцијал који има у животу.

Вештине писмености се данас односе на сваки сегмент живота, те можемо говорити о различитим писменостима:
– елементарна писменост (способност читања и писања, рачунања),
– функционална писменост (способност примене стечених знања у новим ситуацијама),
– информациона писменост (способност критичког лоцирања, процене и коришћења информација),
– медијска писменост (способност разумевања и коришћења, анализе и интерпретације порука у свим облицима масовних медија: књигама, новинама и часописима, радију, телевизији и интернету),
– дигитална писменост (способност примене информационе писмености у дигиталном окружењу),
– рачунарска писменост (разумевање и коришћење могућности глобалне информационе мреже),
– визуелна писменост (способност тумачења писаног текста у лако разумљивим формама, као што су слике и видео снимци),
– емоционална и друштвена писменост (способност препознавања емоција и управљање њима и вештина комуницирања у културном контексту),
– здравствена писменост (способност да се разумеју основне информације о здрављу и користе ради доношења одлука у у вези са здрављем у свакодневном животу),
– финансијска писменост (способност у доношењу процене информација и доношењу исправних одлука о коришћењу новца и управљању новцем),
…

 

Језик, математика и наука су темељ образовања

У последњих неколико година све више се говори о функционалној писмености која подразумева способност примене стеченог знања у реалним ситуацијама и предмет је бројних међународних истраживања, попут ПИСА тестирања, односно Међународног програма процене образовних постигнућа ученика.
Поред способности разумевања и вредновања текстова, језичка писменост је у ПИСА истраживању усмерена на способност проналажења и тумачења података различитих врста текстова које можемо применити и у стварним животним ситуацијама. Она такође представља темељ успеха у многим другим областима, као што су јавни наступ, вештина креативног мишљења и друго.
Математичка писменост дефинише се као способност појединца да примењује и тумачи математику приликом решавања проблема у стварном животу. Научна писменост, у коју спада и здравствена писменост, дефинисана је као способност да се на основу знања из природних наука разумеју и лакше доносе одлуке о свету који нас окружује и променама које у њему изазива човекова активност.

О информационој, медијској и дигиталној писмености прочитајте текстове из прилога Вештине комуникације и писмености за 21. век.

 

Драги ученици, добро дошли у нову школску годину!

Почела је школска 2023/2024. година. Дружићемо се у библиотеци и учионицама. Разговараћемо о вашим омиљеним књигама и узбудљивим догађајима јунака из бајки, романа и прича.

На веб страни библиотеке ћете пронаћи текстове посвећене књигама, читању, креативном писању и информационој и медијској писмености.

Библиотекар ће сарађивати са наставницима у реализацији пројеката Оштро Перце и Читам, па шта? кроз које ћете моћи да покажете своје знање и креативност писањем приказа књига и стварањем ваших песама, прича, бајки.

Ваша библиотекарка Слађана Галушка