У сарадњи библиотекара и учитеља обрађен је роман „О дугмету и срећи“ Јасминке Петровић са ученицима четвртог разреда на часовима српског језика у децембру 2023. Ученици су анализирали роман и одређивали начин на који се главни јунак Јован мења, од прве реченице „Неки људи баш немају среће! Ево на пример ја.“ до последње „Неки људи баш имају среће! Ево на пример ја.“ Разговарали су о томе како се Јованова осећања мењају током дешавања у роману, како дечак који је због болести тужан, усамљен, уплашен, несрећан и нема пријатеља поступно мења понашање, прихвата себе таквог какав јесте, открива да постоје ствари у којим је веома успешан (духовит је и уме лепо да пише, брзо размишља…), стиче самопоуздање и пријатеље и постаје срећан. Ђаци су одређивали на који начин се друга деца и одрасли понашају према Јовану због тога што се разликује од друге деце – подсмевају му се, дају му погрдне надимке, сажаљевају га, насилни су… Повезивали су то са темом толеранције и говорили о важности толеранције. Ученици су одредили поруке романа и откривали како те поруке могу да искористе у свом животу, како да стекну самопоуздања, буду толерантни и лакше се изборе са животним потешкоћама. Садржај романа је повезан са песмом Душка Радовића „Освајање среће“ и ђаци су говорили шта је њих срећа. На крају су рекли да им се роман веома свидео, да су разумели да је важно да верују у себе и да су научили да препознају срећу у малим свакодневним стварима као што су: бити здрав, имати породицу и пријатеље…
Писали су саставе на тему Шта ме чини срећним, а током израде предмета за Базар пазар неколико ученика је показало креативност у коришћењу дугмића.
Слађана Галушка
