Категорија: Активности

Дан толеранције обележен је током новембра 2022. на заједничким часовима библиотекара и наставника у трећем, четвртом и петом разреду.
Са ученицима четвртог разреда библиотекарка је причала о значењу појма толеранције, као и о постојању и поштовању различитости и учењу кроз упознавање обичаја, понашања и размишљања других људи. Затим је кратко представила збирку прича Јасминке Петровић „Риба риби гризе реп“ и прочитала једну од пет прича из ње. Ђаци су препознали примере толерантног и нетолерантног понашања у причи, а затим су говорили о сличним примерима у свом окружењу и промишљали о начину решавања одређених ситуација. Библиотекарка је позвала ученике да прочитају целу књигу и учествују у пројекту „Читам, па шта?” у чијем програму се налази ова збирка прича. Библиотекарка је разговарала са ученицима четвртог разреда на ову тему и на часовима у боравку.
Слични часови су одржани и са ученицима петог разреда – библиотекарка је разговарала са ђацима о књизи „Риба риби гризе реп“, толеранцији и начину решавања проблема који настају када постоји нетолеранција.
За ученике трећег разреда организовани су часови на ову тему у боравку.
Ученици свих разреда су закључили да је поштовање других веома важно, да некултурно и нетолерантно понашање других не треба да трпе, него да објасне да то није добар начин комуникације. Научили су да не треба да улазе у конфликт са децом која другачије мисле о некој теми, да проблеме треба решавати разговором и да треба да имају више самопоуздања.

 

Гост наше школе била је Тамара Лујак, писац кратких фантастичних прича, преводилац са енглеског, новинар и уредник. Она је 8, 9. и 10. новембра 2022. ученицима четвртог, петог и шестог разреда представила своје две књиге Речник српских митолошких бића и Речник словенске митологије.
Читала је неке од прича из ових књига и са ученицима разговарала о порукама које оне носе. Ђацима и наставницима су посебно интересантне биле легенде о вилама и вилењацима, необичним чудовиштима и она о београдском змају, девојци Јули и младићу Жарку и догађајима након којих су поједини делови Београда добили имена – Јулино брдо, Жарково, Репиште. Одговарала је на питања деце и говорила о томе како се постаје писац и како бројни писце користе митове као инспирацију за своје књиге.
Ученици су рекли да су часови били занимљиви, да су научили нове приче и да треба много читати да би постао писац.

Слађана Галушка

Часови тематске наставе „Од читања се расте“ реализовале су учитељице трећег разреда и библиотекарка са ученицима трећег разреда током једне седмице, од 17. до 21. октобра 2022. године.
Активности су повезале обраду књиге „Од читања се расте“, обележавање Месеца књиге и Месеца школских библиотека и причу о важности читања кроз садржај више наставних предмета: Српског језика, Математике, Природе и друштва, Ликовне културе, Музичке културе, Физичког васпитања, Часа одељенског старешине и Дигиталног света.
Циљ тематске недеље: Развијање љубави према читању и стицање свети о важности читања и разумевања прочитаног; оспособљавање ученика да тумаче књижевно дело и препознају утицај прочитаних књига на свој развој, развијање вештина комуникације, способности за изражавање свог мишљења, тимског рада и самовредновања.
Ученици су писали саставе на теме „Како сам порастао од књиге“, „Књига ме води у свет маште“ и „Шта за мене значи књига“. Ученици су на основу прочитаног осмишљавали и цртали корице за књигу „Од читања се расте“ или своју омиљену књигу. На часу одељенског старешине ученици су разговарали о књигама које су им се допале и порукама које су на њих оставиле највећи утисак. Одабране поруке су записивали и кроз тимски рад израдили пано.
У вредновању су и ученици и учитељице оценили активности веома успешним.

Више о току часова прочитајте у тексту Тематска настава „Од читања се расте“.

Радови ученика су представљени у тексту Од читања се расте.

 „Једина сврха писања је омогућити читаоцима да више уживају у животу или да добију мотивацију да га преживе“.

Самјуел Џонсон

На улазу у свету библиотеку фараона Рамзеса II писало је: „Место душевног исцељења“.

Књижевност је неисцрпан извор знања и спознаја о животу и у одређеним примерима помаже и при свладавању животних препрека или на њих упозорава. Сматра се да читање одређене литературе може изменити живот људи. У тим примерима, кад књижевност има неку врсту терапеутске улоге, можемо говорити о библиотерапији.
Може се рећи да је основни принцип на ком се заснива библиотерапија – док читају, људи се идентификују са ликовима књижевног дела и проживљавају њихове емоције, ослобађајући истовремено своје емоције што доводи до промене у начину размишљања о себи и другима и доноси нове облике понашања.

Библиотерапија је терапеутски процес коришћења књига и друге литературе, на пример филма, ради побољшања емоционалног и менталног здравља људи.Док читамо књигу или гледамо филм, упознајемо ликове који имају живот сличан нашем или у одређеној ситуацији осећају оно што и ми. Говоре о ономе о чему ми не желимо да причамо иако нас муче исти проблеми. То води до идентификације – повезивања, поистовећивања са ликом из текста, са искуством или догађајем у књизи или филму. У следећем кораку своја осећања пројектујемо у лик с којим смо се идентификовали, тада можемо да преиспитујемо своје поступке. Добијамо увид у различите животне ситуације и њихово разјашњење, а тиме и нова знања и вештине које можемо да применимо у свом животу. Разумемо да нисмо сами, да многи други деле сличне проблеме и забринутости и да су пронашли начине како да се са њима носе. Тако долазимо до увида у личне проблеме и проналазимо кључ за њихово решење.

Читање редукује стрес, побољшава наше расположење, повећава интелигенцију и памћење, помаже да решимо неки проблем, развија јаснију перцепцију нас самих и других.
Књиге имају моћ да нас одведу на други крај света и учине да свет посматрамо из угла неке друге особе. Читање нас води на пут кроз време и простор, упознајемо разноврсне далеке пределе, учимо о животу и прошлости и замишљамо шта ће се десити у будућности. Такође имају моћ да нам промене живот и учине да постанмео бољи, паметнији, срећнији, успешнији.

Креативно писање
Друга страна библиотерапије је изражавање свог расположења кроз писање песама, прича, дневничких бележака… Када препознамо свој проблем, писање помаже да пронађемо могућа решања.
Креативна библиотерапија подразумева причање прича чији је циљ слање поруке одређеној публици, било да су то приче које причамо да забавимо саговорника или пренесемо одређено знање, или је то сценарио за филм, текст на блогу или маркетиншка кампања.
За добру причу потребни су:
* Главни јунак који наводи гледаоца или слушаоца да се емоционално укључи у причу, да се идентификује са њим,
* Изазов – ситуација у којој се јунак налази пред одређеном препреком, изазовом, жељом,
* Решење које је у складу са вредностима и поруком коју желите да пошаљете.
Нема добре приче без доброг почетка, заплета и расплета. Главни јунак на почетку живи свој обични живот. Појављује се његов противник или проблем, неизвесност расте, радња се пење до врхунца. Онда, изненада, главни јунак учини нешто ефектно, неочекивано и проблем је решен. Он поново свој живот (и живот других) доводи у равнотежу. Његове авантуре шаљу јасну и јаку поруку – уче нас како можемо да променимо свој живот, поглед на свет и однос према људима.

 

 

Ученици првог разреда посетили су први пут школску библиотеку и упознали се са њеним радом у октобру 2022.

Библиотекарка је прво одржала часове са свим првацима у њиховим учионицама и разговарала са ђацима о важности књига и читања. Неки од њих су понели своје омиљене књиге, представили их и показали да умеју да читају, разумеју прочитано и открију важне поруке у тексту.

Затим су ученици у групама долазили у библиотеку и упознали се са начином рада библиотеке и правилима понашања.

Слађана Галушка

Ученици VIII1, наставница Александра Протић и библиотекарка Слађана Галушка били су 28. октобра 2022. гости XIV београдске гимназије и учествовали у радионицама које су за њих припремили ученици IV5 у оквиру пројекта „ОКТОБАР – месец Иве Андрића”.

Милица Ђерић, Тамара Рогић и Софија Здравковић припремиле су предавање о животу и стваралаштву нашег нобеловца на основу  биографије Мухарема Баздуља „Иво Андрић – живот у дванаест месеци”, а потом су осмаци и њихови помоћници, ђаци првог разреда гимназије, подељени у пет група, решавали онлајн квиз направљен у алату Кахут.

Другу радионицу„Андрић од А до Ш” водио је Лука Вранеш. Задатак за учеснике је био да пронађу појам повезан са великим писцем који почиње сваким од гласова наше азбуке. Подељени у групе тражили су појмове помоћу литературе коју су организатори обезбедили. По истеку предвиђеног времена, свака група представљала је своје појмове и објашњавала њихову повезаност са писцем.

Ученици осмог разреда су уживали у активностима, научили су многе информације из живота Иве Андрића и упознали начин рада у гимназији.

Слађана Галушка

Ученици V3, наставница Ана Стојановић и библиотекарка Слађана Галушка били су 13. октобра 2022. гости Библиотеке града Београда, одељења на Врачару, где је библиотекарка Александра Вићентијевић одржала  час креативног писања.

Ученици су писали о утисцима са часа.

Просторија дечијег одељења Растко је пуна шарених књига и постера.
Било је веома занимљиво. Причали смо о књижевности, креативности и креативном писању. Учили смо шта су мотиви и како да од њих направимо састав.
Имали смо задатак да смислимо мотиве и од њих напишемо причу. Мој друг и ја смо написали шаљиву песму које се свидела већини ђака.
После смо читали радове и неки су били као да их је писала одрасла особа.
Драго ми је што смо посетили библиотеку и нешто ново научили. Радујем се поновној посети.

Анђела Станковић, Вељко Михајловић, Маша Зарић, Симеон Обрадовић

Драги ученици,

Октобар је Месец књига и Месец школских библиотека и тада разговарамо о књигама и читању. Пред вама је кратки текст баш о томе зашто је читање важно и како доводи до креативности.

Писменост и способност читања су кључни услови за активно учешће и функционисање појединца у друштву. Читањем се долази до потребних информација, читањем се образује, читањем се шири и развија способност мишљења, развија се човек као особа и стиче самопоуздање. Надаље, читањем се забавља, крати време, обогаћује емоционални аспект живота и оно појединца чини креативнијим и маштовитијим.

Дакле, може се рећи да постоје две врсте читања: читање ради проналажења информација и стицања знања и читање ради забаве.
Кроз читање књижевних дела не учи се само о поједином писцу и садржају текста, већ о људима, временима, обичајима, друштвима, али и о себи.

Читање књижевних дела важно је и због активног коришћења језиком, због препричавања властитих искустава и могућности да будемо креативни и створимо своје књижевно дело. Да бисмо били успешни у писању, треба да читамо дела великих писаца и учимо од њих како да напишемо песму, причу, роман.

Креативност је стварање нечег новог и вредног коришћењем маште, било да је то уметничко дело, ново решење неког проблема, направа или нови метод рада. Овај термин обично се односи на богатство идеја и оригиналност размишљања, али и на практичност рада.
Креативно писање је претварање осећања и мисли у речи – стваралачки рад писаног изражавања.
Једну од дефиниција дали су амерички наставници енглеског језика Пол Вити и Лу Лабрант:
Креативно писање обично представља „композицију било које врсте писања, у било ком тренутку, а која је примарно у функцији:
– потребе да се забележи неко непоновљиво и значајно искуство,
– потребе да се то искуство подели са другим људима,
– потребе да се слободно лично изражавамо, што је у функцији менталног и физичког здравља“.

 

Поводом Месеца књига и Месеца школских библиотека, библиотекарка Слађана Галушка је одржала часове са ученицима четвртог разреда од 7. до 12. октобра 2022. У уводном делу часа тема разговора је била важност читања (учење, богаћење речника, забава, развијање маште…). Затим су ђаци читали народну причу Ветар и Сунце, анализирали је и тумачили је. Имали су задатак да наставе причу тако да ликови имају другачије особине или да направе нову причу у којој ће Ветар и Сунце бити у људском обличју и показати шта све могу да ураде. Ученици су били веома маштовити – осмислили су заплете у којима Ветар тражи реванш и показује да може бити добар, Ветар и Сунце се играју тако што мењају временске прилике у току дана и гледају како то утиче на децу, долазе у школско двориште и са децом играју између две ватре… На крају часа још једном су се подсетили важности читања на примеру ове приче и закључили да су научили важне животне поруке, развијали машту и огледали се у стварању приче.

Са ученицима трећег разреда библиотекарка је одржала часове у оквиру тематске настaве Од читања се расте, 20. и 21. октобра. Циљ је био Обележавање Месеца књига кроз разговор о важности читања и о књизи „Од читања се расте“ Јасминке Петровић, оспособљавање ученика да тумаче идеје књижевног дела и препознају утицај прочитаних књига на свој развој, стицање самопоуздања и одговорности. Кроз разговор са библиотекаром ученици су закључили зашто је читање важно: Читањем се долази до потребних информација и образује, шири и развија способност мишљења, развија се човек као особа и стиче самопоуздање. Надаље, читањем се забавља, крати време и оно појединца чини креативнијим и маштовитијим. Кроз читање књижевних дела не учи се само о поједином писцу и садржају текста, већ о људима, временима, обичајима, друштвима, али и о себи. Читање књижевних дела важно је и због активног коришћења језиком, због препричавања властитих искустава и могућности да будемо креативни и створимо своје књижевно дело. Ученици су тумачили наслов књиге „Од читања се расте“ и говорили како је главна јунакиња Тамара порасла од читања (стицање знања, учење нових речи, подстицање радозналости и развијање маште, јачање самопоуздања, самодисциплине и одговорности). Од једног незаинтересованог, поспаног и тврдоглавог детета, Тамара постаје весела, задовољна и све сигурнија у себе. Затим су ученици говорили о књигама које воле да читају и како су од њих порасли – шта су научили и како је то променило њихов живот. Добили су домаћи задатак да напишу састав на тему „Како сам порастао од књиге“.

Слични часови су одржани и у другом разреду. Након разговора о важности читања ученици су читали песму Два јарца Душка Трифуновића, анализирали је и тумачили. Задатак је био да замисле да су то они исти јарчеви из Доситејеве басне Два јарца и испричају догађаје из басне и песме из угла једног од јарчева. Онда су у заплет уведене и козе из басне Две козе као посматрачи догађаја из песме и требало је и да из њиховог угла испричају шта се дешавало прошле године, а шта данас.  Било је веома интересантних прича о томе како су јарчеви и козе постали пријатељи и како проводе дане у дружењу и игри.

Ученици су писали своје приче и илустровали их.

Игорова прича о дружењу
Здраво, ја сам јарац Игор, а ово су моји пријатељи козе Белка и Милка и јарчеви Жика, Милоје и Ђоле. Причаћу вам о нашим авантурама.
Прошле године срели су се Жика и Милоје на брвну, један са једне стране, други са друге стране. Прво су се расправљали, а онда гурали и један и други упали у реку. Кад су изашли из воде, упознали су се и отишли заједно у шуму да се осуше. Од тада су најбољи пријатељи.
У исто време среле су се Белка и Милка на стази изнад провалије. Обе су се питале: „Шта да радим?“ Онда се Белка испружила на стази, а Милка је полако прешла преко ње. Тако су обе остале живе и здраве. Кад се се обе вратиле на ливаду, упознале су се и створено је дивно пријатељство.
Јутрос смо се Ђоле и ја срели на мосту. Мост је узак и почели смо да се свађамо око тога ко ће први прећи. Поред моста су били навијачи који су се расправљали који је јарац јачи. Онда сам ја схватио да свађа не води никуд. Рекао сам: „Хајде да се свако врати на своју страну.“ Поред моста је била моја сестра Милка, која се уплашила свађе. Казао сам јој да се ништа лоше неће десити.
Дошли су Ђоле и Белка. „Слога нас је спасила“, насмешио се Ђоле. „Хоћемо ли од данас бити другови?“ Наставили смо дружење, планирамо да путујемо по свету и другима причамо о томе да треба да живе и раде у слози.
До следеће догодовштине, довиђења.
Воли вас ваш јарац Игор

Наравоученије: Не треба се свађати, него лепо разговарати и дружити се. То је важно да би нам свима било лепо и да бисмо уживали кад смо заједно.

Лука Пауновић

 

Поводом обележавања Међународног дана писмености, библиотекарка је у сарадњи са наставницама српског језика и одељењским старешинама VI3, VI5 i VII5 одржала часове у свим одељењима старијих разреда у септембру 2022. Разговарала је са ученицима о појму и врстама писмености, а затим су ђаци говорили о својим вештинама језичке писмености, математичке и научне и о томе како знање стечено у школи примењују у свакодневном животу. У вези са информационом, медијском и дигиталном писменошћу ученици су говорили о начину како да од корисника информација/медијских порука постану њихови креатори и како да се понашају безбедно у дигиталном окружењу.

За ученике и наставнике је припремљен кратки текст о значењу појма писмености и врстама писмености.

 

Писменост и врсте писмености

Писменост је способност говора применити на некога у смислу комуникације (говора, читања, писања и слушања) на начин који није исти који је у складу са проблемом/сврхом. Овде је писменост повезана са читањем и писањем. (Елизабет Сулзби)
Писменост значи способност појединца да пише, чита, разговара, броји и решава проблем на нивоу стручности која је потребна у послу, породици и заједници. (Национални институт за писменост)
Према значењу Центра за развој образовања писменост је способност човека да користи вештине и потенцијал који има у животу.

Вештине писмености се данас односе на сваки сегмент живота, те можемо говорити о различитим писменостима:
– елементарна писменост (способност читања и писања, рачунања),
– функционална писменост (способност примене стечених знања у новим ситуацијама),
– информациона писменост (способност критичког лоцирања, процене и коришћења информација),
– медијска писменост (способност разумевања и коришћења, анализе и интерпретације порука у свим облицима масовних медија: књигама, новинама и часописима, радију, телевизији и интернету),
– дигитална писменост (способност примене информационе писмености у дигиталном окружењу),
– рачунарска писменост (разумевање и коришћење могућности глобалне информационе мреже),
– визуелна писменост (способност тумачења писаног текста у лако разумљивим формама, као што су слике и видео снимци),
– емоционална и друштвена писменост (способност препознавања емоција и управљање њима и вештина комуницирања у културном контексту),
– здравствена писменост (способност да се разумеју основне информације о здрављу и користе ради доношења одлука у у вези са здрављем у свакодневном животу),
– финансијска писменост (способност у доношењу процене информација и доношењу исправних одлука о коришћењу новца и управљању новцем),
…

 

Језик, математика и наука су темељ образовања

У последњих неколико година све више се говори о функционалној писмености која подразумева способност примене стеченог знања у реалним ситуацијама и предмет је бројних међународних истраживања, попут ПИСА тестирања, односно Међународног програма процене образовних постигнућа ученика.
Поред способности разумевања и вредновања текстова, језичка писменост је у ПИСА истраживању усмерена на способност проналажења и тумачења података различитих врста текстова које можемо применити и у стварним животним ситуацијама. Она такође представља темељ успеха у многим другим областима, као што су јавни наступ, вештина креативног мишљења и друго.
Математичка писменост дефинише се као способност појединца да примењује и тумачи математику приликом решавања проблема у стварном животу. Научна писменост, у коју спада и здравствена писменост, дефинисана је као способност да се на основу знања из природних наука разумеју и лакше доносе одлуке о свету који нас окружује и променама које у њему изазива човекова активност.

О информационој, медијској и дигиталној писмености прочитајте текстове из прилога Вештине комуникације и писмености за 21. век.