Категорија: Активности

Тања Лебовић, представница Издавачке куће Propolis books, представила је ученицима четвртог разреда две књиге Адама Кеја, 28. марта 2023.
Започела је причом о писцу који је комичар, писац телевизијских и филмских сценарија и радио је као лекар и отуд су његове књиге поучне и шаљиве.
Књига „Весела анатомија“ је водич кроз људско тело и може се читати као роман, од корица до корица, или само када пожелите да знате више о одређеној теми. Ученицима је посебно било интересантно да одреде да ли су тврдње у вези са људским телом тачне или не. Тако су разматрали да ли се руке могу разболети од играња игрица, да ли од шаргарепе кожа пожути, да ли хркање може бити јаче од моторне тестере и сл.
Тема књиге„Чудесна медицина“ су начин лечења и схватање функционисања људског тела током историје људског рода. У њој има много занимљивости о медицини, као и чињеница о неким важним људима из прошлости који су научним достигнућем допринели да свет постане боље место за нас данас. Ђаци су чули причу о Леонарду да Винчију и откривали чиме се он све бавио и који су његови важни проналасци.
Часови су били веома забавни и за децу и учитеље и сви су учествовали у откривању тачних одговора на шаљива и поучна питања.

Слађана Галушка

Ученици IV5 су два школска часа провели у дружењу са писцем Стефаном Митићем (Тићмијем) у Библиотеци града Београда, одељењу „Растко“ на Врачару 27. марта 2023.
Писац је представио своје књиге „У’ватиле ме лутке“, „Ја сам Акико“ и „Капут од маховине“, говорио је о њиховом настанку и о томе како је добио идеје за њих из, наизглед, обичних свакодневних догађаја. Један девојчица и један дечак били су помоћници у приказивању одломка из романа „Ја сам Акико“. Ђаци су видели кратки видео прилог у вези са књигом „У’ватиле ме лутке“ и сазнали да могу да погледају представу урађену по роману „Ја сам Акико“ у Театру „Вук“.
Писац је причао и о својим књижевним почецима управо у време када је имао десет година и томе како воли да се игра речима, ствара смешне обрте и чини да се његови читаоци добро осећају. Показао је како се граде добре приче у књижевности или филму уз стрип траку о путовању хероја. Одговарао је на питања ђака у вези са инспирацијом и креативношћу, спортом, омиљеним писцима и кошаркашима…
Ученици су оценили часове веома занимљивим, допале су им се приче из пишчевог детињства, савети о писању и проналажењу интересантног и смешног у свакодневним ситуацијама.

Слађана Галушка

Ученици трећег разреда су у фебруару и марту 2023. учествовали у пројекту Библиотеке града Београда „Читам, па шта?“, који има такмичарски карактер.
У првом, школском, делу ђаци су читали по три књиге, разговарали са библиотекарком о њима и учили како се пише приказ. Затим су писали приказе и илустровали их.
Део активности реализован је у школској библиотеци, где су ученици уређивали своје приказе уз помоћ библиотекарке.
Најуспешнији ликовни радови ученика III4  су представљени на паноу у библиотеци, а ученика III5 на паноу у ходнику поред учионице. Литерарни радови су представљени у документима Читам, па шта? у III4 и Читам, па шта? у III5.

Слађана Галушка

У нашој школи је 17. марта 2023. године промовисана серија „Некада давно – Српске народне бајке“ Школске редакције Радио-телевизије Србије. Сценариста, редитељ и уредник серије Валентина Делић је представила серијал и уз неколико сегмената четврте епизоде разговарала је са ученицима IV1 и IV2 о пореклу бајки, главним ликовима и њиховим помагачима и о српској варијанти бајке „Пепељуга“.
Ученицима је препоручено да погледају све епизоде јер су реализоване специфичним поступком: уз наратора и тумачење академских професора, њихов садржај чине и доиграване сцене, илустрације и бројне анимиране/цртане сцене. У њима се отварају питања као што су: Како настају бајке? Ко су њихови јунаци? Какви су заплети и драматургија? Каква је симболика појединих елемената у бајкама, а по чему су српске народне бајке специфичне?
Ученицима се допала прича о бајкама и својим одговорима су показали су да разумеју поруке бајки и да су из њих научили да треба да буду добри.

Слађана Галушка

Ученици трећег разреда су у фебруару и марту 2023. учествовали у пројекту Библиотеке града Београда „Читам, па шта?“, који има такмичарски карактер.
У првом, школском, делу ђаци су читали по три књиге, разговарали са библиотекарком о њима и учили како се пише приказ. Затим су писали приказе и илустровали их.
Најуспешнији ликовни и литерарни радови ученика III2 су постављени на паноима у библиотеци и испред учионице и представљени у документу Читам, па шта? у III2.

Слађана Галушка

У оквиру пројекта Оштро Перце ученици трећег разреда су у фебруару и марту 2023. писали приказ бајке „Себични Џин“ и илустровали је. Најуспешнији радови су представљени на паноима у школској библиотеци и у документу Себични Џин.

Слађана Галушка

За ученике трећег разреда учитељице, библиотекарка и вероучитељ су организовали у фебруару 2023. часове тематске недеље „Себични џин“. Активностима је обележен и Светски дан читања бајки, 26. фебруар.
Одржана су три часа српског језика. Након читања бајке ученици су са библиотекарком анализирали и тумачили бајку „Себични џин“: одређивали су тему, тематске целине, поруке бајке и особине ликова. Уочавали су елементе бајке у односу на особине ауторске бајке: фантастични догађаји и ликови (џин, природне појаве са људским особинама), време и место, промене које доживљава џин. Истакнута је супротност између добра и зла, деце и џина, и паралела између џинове баште и џинове душе и између изгледа баште и дечјих осећања. Појашњен је појам себичности и ђаци су увидели последице џиновог понашања, како долази до промена понашања и како настаје преображај. Посебно је су разматрали питање: Да ли бајка има срећан или тужан крај?
Ученици су препознавали хришћанске мотиве у бајци: опис џиновог предивног врта је слика рајског врта, дечак је заправо визија Исуса Христа. Одсуство љубави за друге једнака је негацији живота (башта без деце, окована снегом и ледом), а победа над себичношћу значи повратак и победу пуног живота (расцветана башта, деца у њој, рушење зида).
На трећем часу су ученици утврђивали знање о одликама бајке и врстама казивања и осмишљавали своје бајке. За домаћи задатак ученици су писали приказе бајке „Себични џин“ и своје ауторске бајке.
На часовима ликовне културе илустровали су бајку „Себични џин“ и бајке које су сами писали.
На заједничком часу веронауке и грађанског васпитања вероучитељ је са ученицима разговарао о хришћанским мотивима у бајци – џиновом врту као рајском врту, покајању и праштању и важности љубави за срећан живот.
Оцена ученика је да су активности биле веома занимљиве, научили су да не треба да буду себични, допало им се да буду у улози писца и закључили су да то није лако.

Слађана Галушка

У оквиру пројекта Оштро Перце библиотекарка Слађана Галушка и наставница српског језика и књижевности Сања Бублић одржале су заједничке часове са ученицима шестог разреда крајем јануара 2023. Тема је била Како написати приказ романа „Орлови рано лете“ Бранка Ћопића, а циљ часова Оспособљавање ученика да тумаче књижевно дело, свет књижевног дела доведу у везу са сопственим искуством, размишљањима и светом у којем живе и напишу приказ дела.
Ученици су разговарали са библиотекарком о томе шта је приказ књиге и које елементе садржи и затим су казивали своја размишљања о роману и сви заједно правили приказ. Упоређивали су књигу и филм и говорили о сличностима и разликама, занимљивостима и деловима и ликовима који им се највише свиђају.
У даљем току часа тема је била библиотерапија. Након кратког подсећања на значење појма ученици су кроз дискусију промишљали о роману „Орлови рано лете“, о осећањима, понашању ликова и ситуацијама у којима се налазе и поредили су их са својим животом. На крају су, у односу на поруке књиге и закључке донете на часу, још једном говорили о томе коме би препоручили за читање роман „Орлови рано лете“.
За домаћи задатак су писали приказе, а неколико ученица VI3 представило је роман једним паноом.

Слађана Галушка

 

Приказ романа

„Орлови рано лете“ је роман Бранка Ћопића. Радња се дешава у Босни, у селу Липово, а почиње непосредно пред почетак Другог светског рата. Први део романа говори о безбрижном детињству и веселом одрастању Јованчетове дружине. Заплет почиње доласком у школу новог учитеља кога су деца прозвала „господин Паприка“, због тога што је имао нос црвен као паприка. У школи је био стално пијан, а ученике је кажњавао без икаквог разлога. Због тога је, код једне групе ђака, сазрела мисао о побуни, јер је школа престала да буде место њиховог сретног окупљања.
Прокин гај, и њему логор Тепсија, постају позорница новог, другачијег живота за ову чету „побуњеника“. Тај живот је пун ведрине, весеља, неочекиваних обрта и несташлука сваке врсте. У Прокином гају сеоска деца откривају различите тајне (проналазе пећину), али и правила понашања која им налаже заједнички живот.
Упркос победи коју је јуначки изборила Јованчетова дружина, и у школу поново вратила омиљену учитељицу Лану, њихова ведрина и радост нису могли да трају вечно. Време је пролазило, а у свету је почео Други светски рат. Ову информацију дечацима саопштава учитељица Лана, и овиме почиње други део романа. Он описује догађаје непосредно после почетка окупације. Дечаци преко ноћи престају да буду обична деца, са свим својим невољама и радостима. Рат је пресекао њихове најсрећније дане. Безбрижно детињство замењују страх и неизвесна будућност.
„Орлови рано лете“ је роман који је у исто време писан и за децу и за одрасле. Он не прати само судбину једне скупине несташних дечака у малом селу, већ се бави и приказом утицаја рата на животе свих, па и оних најмањих и најрањивијих.
Идеја романа је садржана у самом наслову. Орао је у народу симбол слободе и храбрости. Јованчетова дружина је, у тешким искушењима, била принуђена да прерано раширила своја крила. Суочени са суровошћу и неправдом, још незрели дечаци, морали су да се боре за слободу и опстанак. Преко ноћи су постали прави орлови.
Главни ликови романа су: Јованче, Стриц, Луња, Лазар мачак и Ђоко Потрк. Јованче је био најцењенији и најодлучнији од свих дечака. Због тога је и постао вођа дружине. Остали у њега имају велико поверење, омиљен је и поштован. Веран је друг. Праведан је и ради све за добробит своје дружине. Његов чукундеда је био хајдук Јован, који је сахрањен у Прокином гају. За Јованчета се у роману каже да је од старијих чуо тек понешто о правди, али слути да је добро и праведно то што је покушао да заштити свог друга Стрица. То га испуњава чудном снагом и радошћу, и даје му одважност да сам самцат крене у дубину шуме.
За мене је најинтересантнији догађај онај у коме се Луња придружује дружини дечака. У школи је од учитеља Паприке тражила да добије батине, јер се знало да чети може да се придружи само онај кога је учитељ истукао. Бежећи из школе, упада у тајну пећину, где је проналазе Јованче и Мачак. Када им исприча шта јој се све тог јутра догодило, дечаци схватају да могу да јој верују. Овај део романа ми се највише допада баш због тога што је Луња једина девојчица у целој дружини, а ипак је показала неуобичајену храброст, већу чак и од неких дечака.
Роман нам, такође, показује и како се живело раније, док није било технологије и савремених уређаја. Тада су деца умела да се лепо забављају и друже, проводећи по цео дан напољу, у игри, користећи само своју машту и идеје.
Свима бих препоручила да прочитају роман „Орлови рано лете“. Ово није само прича за децу, већ и за одрасле. Шаље снажну поруку о заједништву, храбрости и љубави према домовини, који се појављују у срцима свих људи, без обзира на њихове године.

Ања Вујичић VI5

 

Ученици I4, њихова наставница Ивана Милошевић и библиотекарка Слађана Галушка били су 29. децембра 2022.  гости Библиотеке града Београда, одељења Растко на Врачару, где су погледали новогодишњу представу. Уз Пахуљицу и Грудвицу, помоћнице Деда Мраза, кроз причу, песму и плес деца су сазнала неколико занимљивости о светским континентима и појединим државама и како је песник Јован Јовановић добио надимак Змај. Представа им се свидела, посебно прича о Бразилу и фудбалу, као и бројне музичке нумере које су певали  заједно са глумцима.

Ученици I1, њихова наставница Александра Дамљановић и библиотекарка Слађана Галушка били су 30. децембра 2022. гости Библиотеке града Београда, одељења Растко на Врачару, где је за њих приређен новогодишњи концерт. Две младе уметнице, виолинисткиња и певачица и тромбонисткиња, извеле су одабране композиције, новогодишње и божићне мелодије, као и неколико џез нумера и шансона. Деци су се посебно допале песме уз које су могли да плешу – нумера из Мале сирене, коло…  У концерту су уживали и извођачи и публика.

Слађана Галушка

 

Током  децембра 2022. ученици I1 су играли игру Тајни Деда Мраз. Правила су била да морају током целог месеца да посвете пажњу, помогну једном другу и обрадују га, а  да не буду откривени.
Купили су симболичне поклоне једни другима које су поделили 30. децембра 2022.
Пре одласка у библиотеку организовали су игре без граница и одлично се забавили.

Александра Дамљановић

У сарадњи библиотекара и учитеља обрађен је роман „О дугмету и срећи“ Јасминке Петровић са ученицима четвртог разреда на часовима тематске наставе у децембру 2022. Циљ активности: Оспособљавање ученика да тумаче идеје романа „О дугмету и срећи“, одреде начин на који се главни јунак мења и препознају утицај романа на свој развој, стицање самопоуздања и развијање толеранције, Тумачење песме „Освајање среће“ Душка Радовића и повезивање са садржајем романа „О дугмету и срећи“.
Током два часа српског језика ученици су анализирали роман и одређивали начин на који се главни јунак Јован мења, од прве реченице „Неки људи баш немају среће! Ево на пример ја.“ до последње „Неки људи баш имају среће! Ево на пример ја.“ Разговарали су о томе како се Јованова осећања мењају током дешавања у роману, како дечак који је због болести тужан, усамљен, уплашен, несрећан и нема пријатеља поступно мења понашање, прихвата себе таквог какав јесте, открива да постоје ствари у којим је веома успешан (креативан је и духовит и уме лепо да пише, брзо размишља, зрео је за своје године…), стиче самопоуздање и пријатеље и постаје срећан. Ђаци су одређивали на који начин се друга деца и одрасли понашају према Јовану због тога што се разликује од друге деце – подсмевају му се, дају му погрдне надимке, сажаљевају га, насилни су… Повезивали су то са темом толеранције и говорили о важности толеранције. Ученици су одредили тему и поруке романа и откривали како те поруке могу да искористе у свом животу, како да стекну самопоуздања, буду толерантни и лакше се изборе са животним потешкоћама. У вези са насловом романа и начином на који Јован проналази срећу, ученици су говорили о томе шта је за њих срећа.
На часу одељењског старешине тема разговора је била срећа. Ученици су читали песму Душка Радовића „Освајање среће“, тумачили је и повезивали са садржајем романа „О дугмету и срећи“. Подсетили су се детаља из живота и рада Душка Радовића и тако се прикључили обележавању сто година од његовог рођења. На часу ликовне културе ученици су имали задатак да нацртају дугме и у њему испишу шта је за њих срећа. Њихови радови су постављени на паное на ком су исписане реченице из романа и стихови и реченице Душка Радовића о срећи.
У вредновању активности ученици су рекли да им се роман веома свидео, да су разумели да је важно да верују у себе, да буду креативни и толерантни и да су научили да препознају срећу у малим свакодневним стварима као што су: бити здрав, имати породицу и пријатеље, бавити се спортом, шетати пса у парку, добити добру оцену, гледати добар филм, одмарати се…

Слађана Галушка