Месец: септембар 2020.

Обавештење о раду стоматолошке амбуланте

У основи сваког књижевног дела, као једини смисао његовог постојања, стоји потреба за читаоцем и веза са читаоцем. Читање и отвореност према читаоцу стално дају могућност за нов уметнички доживљај. Постоје различити начини читања. Пасивно читање је читање без намере да се нешто научи. Активно читање је намерно читање са циљем да се нешто истражи и објасни. То је истраживачко читање којим читалац жели да дубље уђе у суштину дела. Ако читалац уочава шта је главно, а шта споредно и описује и вреднује неке ствари, то је критичко читање. Оно може да се понови више пута да би се потпуније овладало делом.

Више о овој теми и начину како се пише приказ књиге прочитајте у тексту Од читања до приказа књиге.

Сваки текст који прочитамо доприноси да усавршавамо своју вештину читања. Временом постајемо искусни читаоци који у литератури умеју да препознају вредне поруке, мисли, добру књигу; постајемо људи који знају да размишљају и образлажу свој став.

Дневник читања
Дневник читања пожељно је водити да се не заборави оно што сматрамо да је битно. Читање уз вођење дневника читања зове се активно читање. Иако изискује одређени напор, оно је вредније јер током читања бележимо важне појединости, своја запажања и размишљања.

Дневник читања најчешће садржи следеће елементе:

1. Белешка о писцу

Наведите најважније податке о животу и раду писца и времена у којем је живео.

2. Књижевна врста

Одредите књижевну врсту дела (нпр. роман, бајка, лирска песма, приповетка и сл.).

3. Кратак садржај/фабула дела

На основу забележених појединости у развоју радње, одредите композицију радње (увод, заплет, врхунац, расплет, крај) и препричајте фабулу кратко и јасно, што се постиже разликовањем битног од небитног у развоју радње.

4. Тема и идеја дела

Препознајте тему (оно о чему писац говори) и искажите је једном реченицом. Одредите идеју (поруку, поуку, главну мисао писца у делу, коју дознајемо из ситуација, ликова и догађаја) и искажите је једном реченицом.

5. Простор и време дела

Одредите простор и време радње у делу. Они могу бити стварни (реални), а могу бити и неодређени, нестварни, свевремени и вишезначни.

6. Ликови

Књижевни лик (на исти начин као и особа из стварног живота) живи, ради, осећа и мисли у књижевном делу; главни лик је покретач радње, око њега се развија радња, а споредни ликови су у односу с главним ликом. Ликове у делу упознајемо на неколико нивоа те тако говоримо о карактеризацији ликова.

Постоји неколико врста карактеризација лика:
а) физичка карактеризација – спољашњи изглед лика;
б) психолошка карактеризација – унутрашњи живот лика: осећаји, расположења, мисли, нарав, понашање, однос према другима, став према животу, унутрашњи проблеми, сукоби;
в) етичка или морална карактеризација – открива етичке/ моралне особине лика (етика или морал је укупност начела о понашању, односу међу људима, која се намећу савести појединца или заједнице, свест о дужности, спремности и вољи за преузимање и извршавање задатака) човечност/нечовечност, истинољубивост/лажљивост, праведност/неправедност, храброст/кукавичлук и сл.;
г) социјална или друштвена карактеризација – одређење лика према његовом месту у друштву; социјалне особине су порекло, имовинско стање, друштвени статус, образовање, однос друштвене заједнице према њему и начин на који средина утиче на његово понашање, ставове о животу и свету;
д) говорна или језичка (лингвистичка) карактеризација – говором (завичајни дијалект, жаргон, узречице, лични стил изражавања) упознајемо књижевни лик, његово порекло, образовање, особине.

Карактеризација појединог књижевног лика треба да буде збир елемената из свих наведених врста карактеризације. Важно је карактеризацију ликова поткрепити цитатима из текста.

7. Језик и стил дела

Одредите какав је пишчев речник: да ли је богат, оригиналан, сликовит, има ли непознатих или застарелих речи; превладавају ли једноставне и лагане реченице или сложене и развијене; скреће ли писац у свом приповедању с теме (да би описао нешто или испричао неку успутну епизоду) или је његово приповедање течно и не успорава радњу; да ли је дело озбиљно или хумористичко, садржи ли пишчеве коментаре.

Све наведено открива пишчев стил писања, односно начин на који пише.

 

Одељење V/5 (група Б) у пратњи одељењског старешине Бојане Весковић посетило је Музеј Николе Тесле, 22. септембра 2020. Имали смо прилику да видимо поставку аутора др Бранимира Јовановића на којој смо се упознали са Теслиним открићима и његовим животним путем.

Ученици су том приликом видели моделе индукционих мотора, један од најважнијих и најпознатијих Теслиних проналазака, који представља почетак друге индустријске револуције и камен темељац система за производњу и пренос струје; бродић на даљинско управљање, односно трансформатор који производи електромагнетне таласе који представља један од најважнијих и најзаштићенијих Теслиних патената и многе друге проналаске.

Ученицима је такође било веома занимљиво док су разгледали личне ствари Николе Тесле међу којима су били његов прибор за писање, путна торба, рукавице.

Бојана Весковић

У сарадњи Министарства здравља, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, Светске здравствене организације и УНИЦЕФ-а, припремљен је видео материјал (филм) намењен ученицима основних и средњих школа са кључним препорукама за безбедан боравак у школи.

 

 

Допис Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ који се односи на употребу визира

Контакти института/завода за јавно здравље

Креативност је стварање нечег новог и вредног коришћењем маште, било да је то уметничко дело, ново решење неког проблема, направа или нови метод рада. Овај термин обично се односи на богатство идеја и оригиналност размишљања, али и на практичност рада.

Креативно писање је претварање осећања и мисли у речи – стваралачки рад писаног изражавања.

Једну од дефиниција дали су амерички наставници енглеског језика Пол Вити и Лу Лабрант:
Креативно писање обично представља „композицију било које врсте писања, у било ком тренутку, а која је примарно у функцији
– потребе да се забележи неко непоновљиво и значајно искуство,
– потребе да се то искуство подели са другим људима,
– потребе да се слободно лично изражавамо, што је у функцији менталног и физичког здравља“.

У оквиру слободних наставних активности Креативно писање изучава се и креативно читање као посебан облик анализе различитих књижевних форми и израза.
Највећи део програма посвећен је проучавању креативног писања – изучавају се вештине језичког изражавања и стварања писаних композиција. Ученици развијају стил изражавања и уче да креирају и вреднују писмено изражавање, које може да буде у различим формама: поезија, кратка прича, бајка, есеј.

Кративно писање за ученике наше школе није новина. Они пишу приказе књига које читају и пишу своје оригиналне песме, приче, бајке. За ову прилику подсећамо се пројеката „Приказ књиге“ и „Причам ти причу“ који су представљени у школском листу Маштарије 11 и Маштарије 12.

 

Зашто је важно читати
Писменост и способност читања су кључни услови за активно учешће и функционисање појединца у друштву. Читањем се долази до потребних информација, читањем се образује, читањем се шири и развија способност мишљења, развија се човек као особа и стиче самопоуздање. Надаље, читањем се забавља, крати време, обогаћује емоционални аспект живота и оно појединца чини креативнијим и маштовитијим.
Дакле, може се рећи да постоје две врсте читања: читање ради проналажења информација и стицања знања и читање ради забаве.
Кроз читање књижевних дела не учи се само о поједином писцу и садржају текста, већ о људима, временима, обичајима, друштвима, али и о себи.

Читање књижевних дела важно је и због активног коришћења језиком, због препричавања властитих искустава и могућности да будемо креативни и створимо своје књижевно дело.
Да бисмо били успешни у писању, треба да читамо дела великих писаца и учимо од њих како да напишемо песму, причу, роман.

 

Које књиге волите да читате? Зашто?
Који су ваши омиљени писци? Да ли су они ваши узори у писању? Шта знате о њиховом животу и жељи да постану писци?

Јасминка Петровић, позната српска списатељица, била је гост наше школе 2017. године. Тада је разговарала са ђацима о томе које књиге је волела да чита као дете и како добија инспирацију за писање својих романа.

Прилог о томе прочитајте у школском листу Маштарије, број 5.

Погледајте и интервју који су са њом направили ђаци у школској библиотеци.

 

 

Међународни дан писмености обележава се 8. септембра од 1965. године са циљем да се упозори да широм света још увек има много неписмених људи. УНЕСКО слави Дан писмености и подсећа међународну заједницу да је писменост људско право и темељ свих учења. Писменост је једно од темељних људских права, а обухваћено је правом на образовање и представља основ за стицање знања, лични развој појединца и напредак друштва у којем живимо.

Појам писмености данас није више везан само за способност читања и писања, већ означава:
– способност проналажења,
– способност разумевања и
– способност коришћења информација ради бољег личног напредовања у образовању, здрављу, раду, културном и друштвеном животу.

Обележавањем овог дана подстичу су деца и млади да открију радост читања и учења и да се оствари њихово право на образовање у земљама широм света. У свом документу посвећеном писменостима 21. века УНЕСКО истиче да је у дигиталном окружењу нужно поседовати вештине шест врста писмености:

1. Основна, читалачка писменост,
2. Математичка писменост,
3. Медијска писменост (обухватаа приступ медијима, њихово разумевање и критички приступ садржајима),
4. Образовање на даљину и е-учење (обухвата низ вештина потребних за учење у онлине окружењу и односи се на способност коришћења система за учење на даљину),
5. Културална писменост (подразумева знање – како земље, религије, етничке групе, традиционална веровања, симболи, обичаји и усмена традиција утичу на стварање, чување, заштиту, архивирање, поступање са информацијама и ширење информација и знања коришћењем технологија) и
6. Информациона писменост (најсложенија од наведених писмености јер садржи елементе свих претходних).

Драги  ђаци, да ли поседујете вештине писмености за 21. век. Које вештине треба да развијате?
Више о различитим врстама писмености читајте у наредним прилозима.

Распоред наставе за основну школу

Драги ученици, добро дошли у нову школску годину!

У школској 2020/2021. години активности у школској библиотеци се организују на другачији начин него претходних година.

У библиотеци вас чекају књиге пуне маште и узбудљивих догађаја јунака из бајки, романа и прича. О омиљеним књигама и писцима можете разговарати са библиотекаром.

На веб страни библиотеке ћете пронаћи текстове посвећене књигама, читању, креативном писању и информационој и медијској писмености.

Библиотекар ће сарађивати са наставницима у реализацији програма Креативно писање и Комуникација и медији. Заједно ће организовати пројекте у којим ћете моћи да покажете своје знање и креативност.

Ваша библиотекарка Слађана Галушка