У суботу, 29. октобра 2022 године, од 16 до 18 часова, у великој сали за физичко васпитање, биће одржана хуманитарна акција продаје колача у организацији фондације „СРЦЕ“.
Позивамо све ученике наше школе да се придруже овој акцији и да дају свој несебичан допринос у прикупљању средстава за одељење педијатријске интензивне неге на Институту за мајку и дете.
Слоган је под којим се одржава 57. Дечји октобарски салон Музеја примењене уметности од 1. до 29. октобра 2022. године је „Путовања, ах та путовања“. Међу бројним изложеним радовима је и рад ученика VI4 под називом „Нема света ни планете где не може стићи дете“.
Ивана Смиљковић Чевизовић
Чудеса дечије уметности
Ученици VI4 су посетили Музеј примењених уметности 21. октобра 2022. и разгледали цртеже и скулптуре школараца из целе Србије. Дела су подељена у неколико група, по мотивима, па смо тако могли да видимо слике различитих места или вајарска дела као успомене са путовања. Мојим другарима и мени су се допала дела дугачка десетине метара и задивила нас је упорност коју су деца исказала на платну. То је низ радова постављен као котур и причвршћен на зид, који смо одмотали ради сликања. Неки радови су висили на плафону, а наш је постављен на посебном постољу.
Наш рад представља планету по којој ми као птице путујемо. Настао је тако што је свако направио своју птицу и поставио је на модел Земље који смо заједнички направили.
Ђорђе Гавровић VI4
Ученици I2 су 17. октобра 2022. посетили 18. Дечији филмски фестивал и гледали филм „Фараон, дивљак и принцеза“.
Три приче, три доба, три универзума. Епопеја о Старом Египту, средњовековна легенда са француских планина и фантазија са турског двора чине необичан спој различитости. Јединствена прича о путовању кроз време у далеке светове уз свемоћне богове, принчеве и принцезе показују да храброст, љубав, доброта и снови побеђују.
После одушевљења филмом ученици су уживали на радионици „Ђердапска пустоловина“ и обогатили своја знања о заштити животне средине. Посебно весело је било дружење са Урошем Петровићем током кога су решавали загонетне приче.
Учитељица Горица Ивановић
Ученици V3, наставница Ана Стојановић и библиотекарка Слађана Галушка били су 13. октобра 2022. гости Библиотеке града Београда, одељења на Врачару, где је библиотекарка Александра Вићентијевић одржала час креативног писања.
Ученици су писали о утисцима са часа.
Просторија дечијег одељења Растко је пуна шарених књига и постера.
Било је веома занимљиво. Причали смо о књижевности, креативности и креативном писању. Учили смо шта су мотиви и како да од њих направимо састав.
Имали смо задатак да смислимо мотиве и од њих напишемо причу. Мој друг и ја смо написали шаљиву песму које се свидела већини ђака.
После смо читали радове и неки су били као да их је писала одрасла особа.
Драго ми је што смо посетили библиотеку и нешто ново научили. Радујем се поновној посети.
Анђела Станковић, Вељко Михајловић, Маша Зарић, Симеон Обрадовић
Ученици IV4 и њихова учитељица Светлана Ленаси су 14. октобра 2022. године посетили Музеј Вука и Доситеја. Ђаци су погледали изложбу Школа без клупа постављену у склопу обележавања Дана европске баштине и сталну поставку Музеја и у разговору са кустосом показали шта су претходно научили о животу ових великана српске историје.
Затим су учествовали у радионици и откривали речи које би данас краће писали старословенским писмом које је Вук поједноставио. Имали су задатак да користећи двогласе ја, ју, шт, смисле речи у којима се они данас чују.
Светлана Ленаси
Поводом Дана Градске општине Врачар, 14. октобра 2022. године, ученици VIII2 са одељењским старешином Јасминком Ристић Шкорић засадили су дрво на јавној површини, у улици Грчића Миленка бр. 3. Дрво ће добити плочицу са обележјем школе, као вид трајне успомене на успешно обављен посао.
У акцији су узчествовали ученици свих седам врачарских основних школа, волонтери Канцеларије за младе и чланови Већа Општине Врачар.
Акција је имала за циљ да утиче на развој опште културе еколошког понашања и културе живљења, као и да подигне ниво свести о заштити животне средине код млађих генерација.
Јасминка Ристић Шкорић
Ученици IV3 су обележили Дечију недељу организовањем тематске наставе под називом „С децом око света“, 4. октобра 2022. Повезан је садржај више наставних предмета: српског језика, ликовне културе, природе и друштва и пројектне наставе. Дан је започет разговором о књизи „С децом око света“, Тање Родић. У оквиру часова природе и друштва и пројектне наставе ученици су се на претходном часу поделили у групе и свака група је одабрала државу коју ће проучавати (њена обележја, знаменитости, традицију, културу, храну и начин школовања деце у свакој од одабраних држава). Продукте свог рада су презентовали у оквиру часа тематске наставе. На часовима ликовне културе сваки ученик је илустровао оно што му се највише допало од онога што је видео и научио о државама које је тог дана упознао.
У среду 5. октобра ученици IV3 су имали заједнички час физичког и здравственог васпитања у дворишту школе са предшколском групом из вртића „Свети Сава“.
Поводом Дечије недеље ученици су писали саставе на једну од понуђених тема: Моја права, Одрасли и ја и Дете је дете да га волите и разумете.
Драгана Златић
Дете је дете да га волите и разумете
Детињство је најлепши период у животу и време у којем се све дешава под загрљајем родитељске руке.
Око детета се врти цео свет. Дете не уме да мрзи, нити да негативно размишља. У нама је само љубав и ми само за њу знамо. Свако дете је посебно и јединствено. Децу треба волети и о њима бринути. Треба их подржавати у свему што воле да раде и у чему уживају, чак и онда када се то родитељима баш и не допада. Не треба их силити да раде ствари за које не показују интересовање јер то никада неће испасти добро. Када деца раде нешто што не воле, губе драгоцено време које су могли да уложе у нешто што их радује. Када се баве омиљеним активностима, време им тада пролети.
Детињство је препуно лепих и срећних тренутака. Моји родитељи и сестра се труде да ми пруже баш такве тренутке које ћу памтити целог живота. Желим да се срећа никада не исели из мог живота.
Индира Иман Митровић
Одрасли и ја
Када сам са одраслима осећам се сигурно и безбрижно, али волим и када останем сама, јер тада имам сву слободу. Док сам сама, највише волим да размишљам о догађајима који су се десили тога дана. Волим да маштам и да цртам. Идем и на часове цртања на којима учим да користим различите технике.
Одрасле особе са којима сам највише у контакту су, наравно, моји родитељи. Са њима волим да гледам филмове, јер се тада смејемо и шалимо. Волим и да путујем и истражујем разне пределе са њима. Једна од одраслих особа коју много волим је моја бака коју зовем Нана. Када треба да идем код ње у мени се буди осећај радости, узбуђења и радозналости шта ћемо ново да правимо. Код ње увек научим нешто ново. Често из Крагујевца долазе бака и дека. Тада сам веома срећна што ћу провести време са њима. Дека ми увек прича занимљиве приче, а бака брине о мени као да сам беба. Радујем се и сваком доласку тетке из Италије. Не виђамо се често и зато када дође, трудим се да искористим сваки тренутак са њом.
Чини ми се да ме одрасли често не разумеју, али то не значи да нису уз мене. Свако од нас има право на своје мишљење, идеје и начине на које се изражава, али је битно да се сви међусобно поштујемо. Одрасли увек озбиљније гледају на свет, али сам сигурна да би свако од њих волео да, бар на тренутак, поново буде дете.
Лена Бегенишић
У последњој недељи септембра 2022. за ученике III5 организовани су часови тематске наставе „Здравом исхраном до здравља“ и повезани су садржаји више наставних предмета. Ученици су причали о очувању здравља, бавили се спортом, писали су састав Причала ми једна јабука и правили јесење плодове од пластелина.
Наталија Мићић
Причала ми једна јабука
Јабука – воће које сво волимо да једемо и које је моје омиљено воће од најранијег детињства. Сада ћу вам испричати једну причу о јабуци и тајни коју ми је јабука открила.
Било је прелепо летње послеподне. Другари из комшилука и ја смо се играли у нашем заједничком дворишту, у коме се налазило и једно високо дрво јабука. Свакога дана другари и ја смо се пели на дрво и јели слатке и сочне јабуке уживајући у њиховом укусу и мирису. Чак и када смо били жедни, усред летње жеге, наша сочна јабука нам је у тренуцима игре замењивала воду. Али, једнога дана више није било јабука осим једне једине, на врху дрвета. Данима смо се другари и ја такмичили ко ће од нас успети да се попне на врх и дохвати јабуку. У једном тренутку док сам покушавао да дохватим преосталу јабуку са дрвета, чуо сам како се неко смешка и шапуће ми: „Хи, хи, полако, држи се за горњу грану једном руком, затим ногом закорачи на следећу грану испод, слободно, немој да се плашиш, а другу руку пружи ка мени и чим ме додирнеш ја ћу ти пасти у руку, па ме ухвати.“
Погледао сам око себе, није било никога на видику, ту смо били само јабука и ја. Поново сам је погледао, а она се насмешила и рекла: „Хајде, близу си, још мало и успећеш!“ И догоди се чудо, јабука се одједном нађе у мојој руци и то најлепша коју сам досад убрао. Проговорила је узбуђено: „Браво, баш си храбар и због тога једва чекам да ме поједеш и да својим витаминима и минералима дам допринос твом имунитету!“ Након тог догађаја у коме ми је јабука помогла да се ослободим страха од висине, за мене више не постоји врх дрвета на који не бих могао да се попнем.
Јабуке су и даље моје омиљено воће, биле зелене, црвене или жуте, киселе или слатке, ја их волим највише.
Михајло Стојановић
Причала ми једна јабука
Много волим да једем јабуке и због тога ћу вам испричати једну веома занимљиву причу о јабуци.
Био је диван летњи дан. Сунце је својим зрацима, сјајним и ужареним, брзо бојило у црвено свако лице које би се директно изложило њему. Због тога сам се ја, одмах по доласку код баке и деке, склонила у хладовину испод једног дрвета. То је дрво јабуке испод чије крошње се налази моја љуљашка. Обожавам то дрво које тако дивно мирише лети, чим бих села под крошњу, одмах би ми пошла вода на уста. Љуљајући се тако и уживајући у мирису јабука, одједном сам зачула глас: „Убери ме и испричаћу ти једну причу!“ Погледала сам у крошњу и угледала велику, црвену јабуку која ми се смешила и опет ме позвала: „Хајде, пожури, убери ме, не могу толико гласно да говорим!“
Пружила сам руку и дохватила је, гледајући у чуду шта се то дешава и како је могуће да јабука говори. А јабука је тихо наставила да ми прича следеће: „Слушај ме и упамти моје речи јер ћеш само тако бити и остати здрава. Свакога дана мораш појести бар једну јабуку. Јабуке су воће богато витаминима и разним минералима, а посебно здраво на свакој јабуци је корица испод које се налазе сви ти витамини и минерали. Такође, јабука садржи и пуно здравог, природног шећера захваљујући којем ћеш ти увек бити лепо расположена и пуна енергије. И оно што још треба да знаш је да јабуку увек можеш да поједеш и пре и после оброка, дакле за јабуку је увек право време!“
Одједном сам зачула, издалека, глас баке која ме зове на ручак, а затим сам отворила очи и у љуљашци поред себе угледала огромну црвену сочну јабуку. Запитала сам се: „Да ли је прича коју ми је испричала јабука била само сан?“ Свакако, одмах сам појела јабуку и то непосредно пре ручка. Она ми је веома пријала, била је сочна и укусна и отворила ми је апетит.
Од тог дана јабуке су постале моје омиљено воће и сада свакодневно једем најмање једну јабуку, сећајући се приче коју ми је јабука испричала у сну или на јави.
Ленка Стојановић
Причала ми једна јабука
Једнога дана сам била у парку и видела два дрвета пуна јабука. Убрала сам једну да бих је појела, али је она пожелела пре тога да ми исприча неке приче. „Знаш моја другарица Петељка ми је рекла да када је њено тело ушло у уста једног дечака, његови зубићи су изгубили црне тачкице, као да их је гумицом обрисао. А Петељкина сестра Семенка је упала у неки тунел под именом „Црево”, покупила дружину која се зове „Лоше бактерије“, и избацила их је све напоље! Њихови остали рођаци ми се сваког дана хвале како помажу деци па не морају да иду код доктора. И сви моји преци су донели добро сваком човеку у чијој су кући били. Жута бака Кожица се једном наљутила јер ју је неки господин Нож бацио у канту. Можеш ти од мене и питу да направиш, али је боље да ме понесеш у школу и смажеш за ужину.“
Јабуке треба обавезно јести јер нам помажу да чувамо здравље и јачамо имунитет.
Андреа Пејовић
У Установи културе Божидарац 12. октобра 2022. одржана је прва радионица у оквиру пројекта „Дете од снова“. Пројекат реализује организација „Увек са децом“, а друга радионица ће бити у у новембру. Учествовало је десет ученика четвртог разреда наше школе. Децу су пратиле Татјана Перишић, педагог, и Весна Зец, учитељица IV5.
У пројекту је предвиђено да на првој радионици деци буде представљена песма „Дете од снова“ путем видео снимка и да је одсвира на клавиру ауторка Бојана Машковић. Након радионице деца могу песму да слушају код куће и да је уче, да би на другој радионици у новембру могли да је заједно певају. На крају друге радионице следи кратка анкета о песми, деца ће попунити образац евалуације на основу којих ће се добити релевантни и поуздани подаци за будуће активности овог типа.
Циљ пројекта је да кроз успешну и квалитетну сарадњу школе и организације код деце развија емпатију и доброчинство који су веома значајни за њихов развој. Очекује се да деца утичу на околину тако што ће кроз своје доброчинство подстаћи и друге, не само децу, већ и одрасле да им се прикључе и чине добра дела.
Весна Зец
Такмичење „Брзином до звезда“ одржано је 11. октобра 2022. у ОШ „Краљ Петар II Карађорђевић“. Учествовало је 16 ученика трећег и четвртог разреда наше школе, 8 дечака и 8 девојчица. Ученике је на такмичење водила учитељица IV2 Вера Храстински.
На градско такмичење су се пласирали следећи ученици: Лола Вукићевић III2, Филип Мићановић III3, Нађа Сланкаменац IV2 и Един Саити IV4
Весна Зец
