
Бананачунари


Андрија Ашанин, ученик наше школе, на Светском првенству Ашихара карате 2023, одржаном од 3. до 5. новембра 2023. године у Јапану, у граду Матсуама, освојио је друго место у категорији кате и четврто место у категорији кумите.
Андрија као најтрофејни млади спортиста Републике Србије има статус спортисте од међународног значаја за Ашихара карате Савез Србије и стандардни је репрезентативац Републике Србије.

Ученици II1 посетили су Метеоролошку станицу која се налази у близини школе, 3. новембра 2023. године. Улазили су у метеоролошки круг, мерили температуру ваздуха и земље, одређивали правац и јачину ветра, посматрали и упознавали се са инструментима које метеоролози користе свакодневно како би свима нама рекли какво ће време бити. Затим су посетили музеј у коме се чувају стари инструменти, записи и слике о временским неприликама које су задесиле Србију. Представљени су им и наши познати научници који су се бавили временским приликама у Србији. Упознали су се са врстама облака и сада знају да препознају који облаци нам могу донети кишу, а који су ту када је лепо време. Веома лепо искуство из кога су могли много да науче.
Александра Дамљановић
За ученике II2 Министарство науке, технолошког развоја и иновација организовало је посету Астрономске опсерваторије Београд на Звездари, 2. новембра 2023.
Ђаци учествују у припреми изложбе у астрономској станици Видојевица у Прокупљу у оквиру израде цртежа на тему Васиона. Ученици су се кроз презентацију и приказ Васионе упознали са начином рада научно-истраживачка установе чија је основна делатност пасивно и селективно посматрање непосредне и даље васионе, односно изучавање небеских тела и појава изван Земље.
Посебно одушевљење код деце изазвао је навећи телескоп за посматрање небеских тела.
По повратку у учионицу нацртали су Васиону виђену њиховим очима.
Горица Ивановић
За ученике трећег разреда одржан је 30. октобра 2023. у свечаној сали школе програм Лименкица улазница, чији је циљ едукација деце о рециклажи. У оквиру програма изведена је представа Лименка Театра Феста. Улазница за програм није се плаћала новцем већ празним лименкама. Ученици су добили и промо материјал у вези са рециклажом.
У оквиру пројекта Бустуј здраве навике одржана је обука за дванаест ученика седмог и осмог разреда, вршњачке едукаторе, 9, 10. и 11. октобра 2023. Ђаци су добили сертификате о похађаној обуци и у новембру ће реализовати радионице на тему Здрава храна и здраве навике – по један час у сваком одељењу старијих разреда.

Ученици IV4 су у октобру 2023. читали народну причу Ветар и Сунце. Након тога су илустровали причу и писали саставе у којима су Ватра и Сунце јунаци који долазе у школско двориште и са децом играју између две ватре.
Ветар и деца
Нема ништа горе од досаде. Досадно ми је, а ја Ветар не желим само да дувам и наносим штету. Сунце по обичају обасјава Земљу и својим топлим зрацима греје чак и лица усамљених и тужних људи. Сви му се радују и уживају у сваком његовом топлом зраку.
– Чекај, шта ја то видим у једном школском дворишту?! Да ли се ова деца опет свађају? Ослушкујем о чему се ради. Једно одељење неће са другим да се игра. Зар се и због игре свађају?
Дошао ред на мене. Почела сам јако да дувам, лопта је бежала из руку деце. Један дечак је помислио како би било добро да ветар престане да дува да могу да наставе са игром. Чула сам његове мисли. Још неколико пута сам дунула јако, а онда се све смирило. Оба разреда су се скупила и поделила за игру. Игра је могла да почне. Играло се неколико партија. Смењивале су се победе. Свађу су заменили весели дечији осмеси.
Ето, некада и ја могу да унесем радост у мала дечија срца. Одлазим да видим да ли је моја помоћ потребна још некоме.
Анастасија Степановић IV4
Ветар и Сунце
Сунце и ја смо се договорили да са четвртацима играмо између две ватре. Сунце је било капитен IV5, а ја IV4.
Почели смо да играмо. Гађали су мог најбољег играча, лопта му је била све ближе и ближа тако да сам дунуо у лопту у другом смеру. Када је он имао лопту, Сунце је зрак уперило у његово око тако да је бацио лопту у потпуно другом смеру. Поново су га гађали, али је он сам ухватио лопту. У другом тиму је билу све мање играча. Сунце није хтело да прихвати пораз тако да је уперило зраке у моје играче, а сам дувао све јаче и јаче. У једном тренутку само схватили да смо уплашили децу, па смо престали са надметањем. Рекао сам Сунцу да су оба тима добра и да не треба да више утичемо на игру. Мој тим је победио и видео сам како је Сунце било тужно.
– И ви сте играли добро – рекао сам му.
– Знам! – Сунце се насмешило.
– Битно је да смо се лепо забавили, значи сви су победили! – додао сам.
– Да! – узвикнуло је Сунце.
Алекса Марићевић IV4
Ветар и Сунце
Једнога дана седела сам сама док се није појавио Северац. Било нам је прилично досадно. Северац је желео да се такмичи. Отишла сам до Месеца да га питам да нас претвори у људе, и он је пристао.
Створили смо се испред школе. Видели смо групу деце како се гађају лоптом. Пришли смо им и питали да ли смемо да се играмо заједно. Прво су нас питали ко смо, одговорили смо да долазимо из друге школе да се такмичимо. Пристали су.
Северац и ја смо били у различитим тимовима. Северчев тим је имао лопту, онда је једном дечаку испала и за мало прешла на мој терен. Северац је одувао лопту на свој терен. „Значи, тако играмо“, помислила сам. Супарнички играч је желео да погоди једног од наших најбољих играча. Тада сам светлост Сунца уперила у његове очи и на кратко га заслепела.
Мој тим је победио. Северац се наљутио што је изгубио, па је дунуо најјаче што може ветар и сва деца су отишла у учионицу да обуку јакне.
Лена Петрашиновић IV4
Сунце и Ветар
Једног дана моја другарица Ветар и ја смо се играле на небу и приметиле децу како на земљи играју између две ватре, а ми нисмо знале како се то игра. Договориле смо се да сиђемо на земљу и научимо. Ко победи и боље помогне свом тиму, осваја три паковања бомбона. Деца су била у школском дворишту, ми смо рекле да смо нови ђаци у школи. Ушле смо у игру и објаснили су нам правила. Почели смо и ја сам усмерила зраке сунца на тим моје другарице, ништа нису видели и тако смо ми први добили лопту. Утакмица је трајала јако дуго, водио је тим моје другарице за један поен. Њих је остало троје, а нас двоје. Јако сам се трудила, али ветар је дувао све јаче и јаче. Сви играчи су испали, остале смо само Ветар и ја. Нико није победио, али смо се сви лепо провели и забавили.
Зое Балтић IV4
Ветар и Сунце
Мој друг Ветар и Ја, током једне ноћне паузе, размишљали смо како да постанемо људска бића, деца. Наш разговор је чуо један човек, који се ниоткуд усред мрака појавио испред нас и обећао нам је да ће нам помоћи. Објаснио нам је да је потребно да се сутра у вечерњим часовима појавимо на кошаркашком терену у дворишту ОШ „Свети Сава“ у Београду, где ћемо под рефлекторима одиграти меч против одељења IV4.
По договору, Ветар и ја смо дошли на заказани меч, који је отпочео неповољно за нас јер су противници врло брзо повели са 4:0. Како је утакмица одмицала ми смо постали сигурнији и ја сам Ветру додавао сигурне пасове, а он је лако давао поене. Ми смо се тада уозбиљили и нисмо дозволили противницима да нас надиграју, јер смо превише желели да постанемо људи. Мало смо их и ометали, тако што је Ветар дувао и дувао, померајући дечију косу на њихова лица, а Ја сам својим зрацима парао њихове очи. Закуцавали смо лопте у кош, погађали слободна бацања, крали лопте противницима и правили контре. Утакмици се није назирао крај, тензија је била све већа, а резултат изједначен 10:10.
На крају, као и у свакој савршеној причи, срећа је била на нашој страни, изборили смо победу. Наш труд се исплатио јер смо се водили поруком да се никада не треба предавати.
Милутин Пушица

Ученици III2 су у октобру 2023. читали књигу Од читања се расте Јасминке Петровић. Након тога су цртали корице књиге и писали саставе на тему Како сам порастао од читања.
Цртали су и на тему Излет.
Како сам порастао од читања
Како деца уопште расту? Деца расту у висину и развијају се од хране, спавања, игре са другарима, родитељске љубави и бриге. Али исто тако деца расту и од учења, читања књига, стрипова и часописа. Моја омиљена књига је „Дневник шоњавка“ Џефа Кинија. Прочитао сам много књига о Шоњавку и заједно са његовом породицом и другарима прошао све авантуре у својим мислима. Са татом волим да читам Политикин забавник. Највише волим рубрике Риплијев „Веровали или не“ и „Живот пише драме“. Са Риплијем упознајем необичне људе и догађаје, а кроз „Живот пише драме“ упознајем херојска дела обичних људи. Волим да читам и стрипове. Са Загором лутам Дарквудском шумом. Са Диланом Догом решавам мистерије. Са великим Блеком се борим против Црвених Мундира. Заједно са својим другарима из књига и стрипова ја растем и у висину, а и у машти. Књиге и читање су чоколада за моју машту!
Михаило Зарић
Како сам учила из књиге
Књиге су магичне. То сам сазнала читајући књигу „Исидора Мун иде на спавањац код другарице“. То је књига о девојчици која је полу вила полу вампир и има другарицу Зои. Исидора и њено одељење су се такмичили ко ће направити најлепшу торту. Исидора и Зое су направиле торту заједно и онда је Исидора чаробним штапићем додала мало чаролије иако је Зои рекла да не сме да ради. Зои је била јако љута кад је то сазнала. Оне су победиле, али је Исидора признала да је варала. Сада знам да треба поштовати друге и говорити истину. Када се такмичиш, битно је да се забављаш. Књиге нас уче и уводе у свет маште.
Софија Рекалић
Како сам порасла од читања
Од читања сам порасла тако сто су ми мама и тата читали пуно кад сам била мала. Може се рећи да је било незамисливо да одем на спавање, а да ми мама или тата не прочитају неку причу или бајку. Када сам порасла, и сама сам почела да читам. од толиког читања успела сам у томе да правилно говорим и јасно изразим своје мисли, жеље и осећања. Моја машта је богатија. Читањем се расте у бољу особу.
Милена Роксандић
Како сам порасла од читања
Књиге деци помажу да развијају машту, употпуне речник и стекну нова знања. Када сам била мала, нисам волела да читам. Мама ме је замолила да ипак прочитам прву књигу. Послушала сам је и била сам веома срећна када сам прочитала ту, моју прву књигу. Неке речи ми нису биле јасне, па ми их је мама објаснила. За летњи распуст сам прочитала моју омиљену књигу Чаробњак из Оза коју је написао Лајман Френк Баум. Главни лик је девојчица која је изгубила родитеље и живи са тетком и течом у Канзасу. Током једне вечери била је велика олуја и њихова кућа се много урушила. Следећег дана је дошао лажни зао инспектор који је рекао је да морају да се иселе. Девојчица Дороти је била јако тужна због тога. Када су то чули њени пријатељи из Оза телепортовали су је код њих. После неког времена машина за телепортовање се покварила. Дороти и њен пас Тото нису знали како да се врате кући. Страшило, Лимени Дрвосеча, Плашљиви Лав, Дороти и Тото крећу у потрагу за чаробњаком Озом и авантура почиње. Ова књига ме је научила да треба да маштам, па чак и кад порастем, да верујем пријатељима и да им помажем када им је помоћ потребна. Препоручујем свима да читају и да никада не одустају у тешким тренуцима и да верују у себе и чуда.
Марина Мишкулин
Како сам порастао од читања
Све је почело када сам са шест година кренуо у школу. Тада сам научио многе важне и занимљиве ствари, па тако и читање. На почетку ми је све било тешко и нисам очекивао да ћу тако брзо да научим да читам и пишем. Касније сам схватио да сам порастао док сам све то научио. Књиге које сам читао биле су ми јако занимљиве. Из њих сам научио многе ствари које ће ми бити корисне у животу, као на пример да треба бити упоран и веровати у себе. Настављам да редовно читам јер тако постајем паметнији и бољи.
Раде Ћорић


Ученици III1 су у октобру 2023. читали књигу Од читања се расте Јасминке Петровић. Након тога су илустровали књиге које воле да читају и писали саставе на тему Како сам порастао од читања.
Цртали су и на тему Топле и хладне боје и друге радове који ће бити део њиховог одељењског часописа.
Како сам порасла од читања
Када сам била мала, увек сам волела приче за лаку ноћ пре спавања.Легла бих у кревет а, мама би села поред мене и почела са причама и бајкама о прелепим принчевима и принцезама. Могла сам је слушати сатима. Нисам могла да дочекам да научим слова и почнем да читам сама. Међутим, пар година је прошло и моја љубав према читању се смањила. Онда сам прочитала књигу која ми се толико свидела да је љубав за читањем и новим сазнањима вратила жељу за књигама.
На поклон сам добила књигу Необичан случај са крадљивцем смећа. То је једна од пуно књига о Џерониму Стилтону. Он је уредник Мишијих новина, најпознатијих новина на Острву мишева и један је врло занимљив миш. Ужива у писању књига о својим авантурама. Са њим су увек сестра Теа, рођак Траполо и нећак Бенџамин. У свакој књизи решава интересантне случајеве, поставља замке и хвата злочинце. Свака књига је слична стварном животу и пуно нас учи. У овој књизи нам говори о важности рециклаже и заштити животне околине. У књизи Мистерија плавих бубуљица они траже вакцину против таквих бубуљица.
Док сам читала књигу, све је било лако и могуће направити. Заиста сам пожелела бити новинар или детектив. Можда то заиста касније буде мој посао, ко зна.
Алексија Николић
Од читања сам порастао
Било је то на распусту ове године. Са породицом сам био на мору у Грчкој. Прочитао сам роман „Пипи Дуга Чарапа“. Као и већини деце најважније ми је било да се купам и играм у води. Тако сам проводио дане и недеље. Међутим, мама и тата би ми често говорили да не смем да будем дуго на сунцу и да бих могао да прочитам и неку књигу. Одбијао сам јер је на плажи све друго изгледало забавније. На крају сам ипак пристао и почео да читам роман о авантурама једне несташне девојчице по имену Пипи. За чудо, након неколико страна било ми је занимљиво. Пипи је са својим другарима, Томијем и Аником, чинила невероватне ствари. Проводили су време тражећи чудне предмете, ишли су у циркус, на пикник, прослављали Пипин рођендан… Књигу сам читао са уживањем и често сам се смејао. Чак и када би ме брат дозивао у воду, сам бих му одговорио да сачека да завршим поглавље. Када су то видели мама и тата, престали су да ме стално опомињу. Схватили су да умем да организујем своје време, а ја сам приметио да читање може да буде и лепо и корисно.
Милутин Ивановић


