Категорија: Активности

У сарадњи библиотекарке Слађане Галушке и учитељица свих одељења другог разреда одржан је јавни час са ученицима другог разреда под називом Библиотерпија, у свечаној сали 16. децембра 2024. Циљ часа је било представљање активности из пројекта Обогаћени једносменски рад Библиотерапија реaлизованих са ученицима другог разреда током првог полугодишта, промоција читања и дечијег стваралаштва. У извођењу часа учествовало је 30 ученика, остали су били у публици.
Након најаве часа библиотекарка је упознала присутне са активностима на часовима Библиотерапије: разговор о омиљеним књигама, читање књига о емоцијама Татјане Гурковић и Тее Кнежевић, тј. прича о животињама у којима ликови уче како да управљају својим осећањима, читање збирке прича Јасминке Петровић „Кажи тети Добар дан“, илустровање прича, припрема драмских сцена за јавни час.
Затим су ђаци кроз драмске сцене представили својим друговима приче о маци коју љути певање голубице, јежићу који се љути што није победио у игри и нилском коњићу кога љути то што му тигрић узима лопту без питања, као и догађаје из прича „Црна рука“ и „Нећу да се шишам“. Библиотекарка је разговарала са децом о осећањима јунака и о томе чему нас уче таква дела. Ученици су закључили да се и они љуте, плаше, стиде и да се из књига може научити како да се понашају у одређеним ситуацијама.
Публици се свидео час јер су се забавили и на интересантан начин сазнали о књигама које могу да читају.

Слађана Галушка

Библиотекарка је у сарадњи са учитељима одржала часове са ученицима другог разреда од 21, до 27. новембра 2024. На првом часу обрађена је басна Доситеја Обрадовића Пас и његова сенка. Ученици су тумачили бајку, откривали особине пса и његова осећања кад је изгубио парче меса и откривали поуке басне. Научили су да прво треба да смо захвални за оно што имамо, а не да желимо што имају други и мислимо да је туђе боље и лепше. Ако желимо да постигнемо нешто више у животу, треба да се трудимо и учинимо све што треба за такво постигнуће.
На другом часу ђаци су говорили о томе колико су слични псу из басне и о својим осећањима – шта их чини срећнима, а шта их љути и чини тужнима. Део ђака похађа часове библиотерапије на којима су читали приче у којима животиње јунаци показују различита осећања. Они су својим друговима испричали како су се понашали главни ликови и на који начин су решавали ситуације у којима су били тужни, љубоморни, постиђени, уплашени… Закључак је да кад се лоше осећамо, треба да разговарамо са неким и решимо проблем. Да бисмо се орасположили можемо да певамо, плешемо, читамо књиге, бавимо се спортом…

Слађана Галушка

Дан толеранције обележен на заједничким часовима библиотекара и наставника у трећем и четвртом разреду, од 18. до 28. новембра 2024.
Са ученицима је библиотекарка је причала о значењу појма толеранције, као и о постојању и поштовању различитости и учењу кроз упознавање обичаја, понашања и размишљања других људи.
Затим је ученицима четвртог разреда библиотекарка кратко представила збирку прича Јасминке Петровић „Риба риби гризе реп“ чији се јунаци  сусрећу са неприхватањем и ругањем деце из одељења због тога што су другачији, а затим сви заједно уче да је различитост добра и прихватају једни друге и подржавају се међусобно. Ђаци су препознали примере толерантног и нетолерантног понашања у причама, а затим су говорили о сличним примерима у свом окружењу и промишљали о начину решавања одређених ситуација. Библиотекарка је позвала ученике да прочитају целу књигу. Ученици  IV4 су представили тему толеранције кроз ликовне радове.
Ученицима трећег разреда библиотекарка је кратко представила књиге бајки Уроша Петровића „Првих седам“ и „Других седам“ и прочитала две приче „Господар свитаца“ и „Једини сиви“ у којима је различитост показана као разлог за нетолеранцију. Ђаци су говорили о примерима толерантног и нетолерантног понашања у свом окружењу и промишљали о начину решавања одређених ситуација.

Слађана Галушка

Поводом обележавања Месеца књига и Месеца школских библиотека библиотекарка је од 5. до 8. новембра 2024. са ученицима трећег разреда  одржала часове у оквиру тематске настaве „Од читања се расте“. Кроз разговор са библиотекаром ученици су закључили зашто је читање важно: читањем се долази до потребних информација и образује, шири и развија способност мишљења, развија се човек као особа и стиче самопоуздање. Надаље, читањем се забавља, крати време и оно појединца чини креативнијим и маштовитијим. Ученици су тумачили наслов књиге „Од читања се расте“ и говорили како је главна јунакиња Тамара порасла од читања (стицање знања, учење нових речи, подстицање радозналости и развијање маште, јачање самопоуздања, самодисциплине и одговорности). Од једног незаинтересованог, поспаног и тврдоглавог детета, Тамара постаје весела, задовољна и све сигурнија у себе. Затим су ученици говорили о књигама које воле да читају и како су од њих порасли – шта су научили и како је то променило њихов живот. Ђаци су писали састав на тему „Књига од које сам порастао“.
На часовима библиотерапије настављен је разговор о овој књизи и ђаци су илустровали део који им се највише допао. Ликовни радови су изложени у школској библиотеци.

Група ученика осмог разреда и библиотекарка Слађана Галушка присуствовали су представљању часописа Ad astra 14. београдске гимназије, 4. новембра 2024. у Библиотеци града Београда, одељење на Врачару. Чланови новинарске секције говорили су о настајању првог броја школског часописа и читали поједине радове. Присутни су били и ученици I1 XIV београдске гимназије, библиотекарка Маријана Петровић и професори Милијана Ћосовић, Ивана Лукић, Маја Кескинов, Ана Илић и Велибор Мартиновић.
Осмаци су се упознали са начином рада гимназије и ово је био део активности професионалне оријентације пред избор будуће средње школе.

Ученици првог разреда посетили су први пут школску библиотеку и упознали се са њеним радом у октобру 2024. Библиотекарка је прво одржала часове са свим првацима у њиховим учионицама и разговарала са ђацима о важности књига и читања.  Ученици су закључили да кад читају књиге, све боље и брже читају, стичу знања, уче шта је добро, а шта лоше и знају да треба да буду добри људи. Причали су и о томе како развијају машту, замишљају доживљаје својих омиљених јунака, а затим и како би се они понашали у сличним  ситуацијама и тако стварају своје приче и постају креативни. Затим су ученици у групама долазили у библиотеку и упознали се са начином рада библиотеке и правилима понашања.

Слађана Галушка

Поводом обележавања Месеца књига и Месеца школских библиотека библиотекарка је одржала часове са ученицима другог и четвртог разреда у октобру 2024.
Ученици другог разреда су након разговора о важности читања читали песму Два јарца Душка Трифуновића, анализирали је и тумачили. Затим су упоређивали садржај песме са садржајем Доситејевих басни Два јарца и Две козе. Задатак је био да повежу ликове и догађаје из песме и и из басни и из угла једног јарца или једне козе, у првом лицу, испричају шта се све дешавало пре самих сусрета на уској стази или мосту. На часовима ликовне културе илустровали су поједине сцене текстова. Кроз разговор о овим делима учили су да не треба бити тврдоглав и да се сукоб може може решити договором. Писањем састава у првом лицу и цртежима показали су изванредну креативност.

У уводном делу часа са ученицима четвртог разреда тема разговора је била важност читања (учење, богаћење речника, забава, развијање маште…). Затим су ђаци читали народну причу „Ветар и Сунце“, анализирали је и тумачили је. Имали су задатак да наставе причу тако да ликови имају другачије особине или да направе нову причу у којој ће Ветар и Сунце бити у људском обличју и показати шта све могу да ураде. Ученици су били веома маштовити – осмислили су заплете у којима Ветар тражи реванш и показује да може бити добар, Ветар и Сунце долазе у школско двориште и са децом играју између две ватре… На крају часа још једном су се подсетили важности читања на примеру ове приче и закључили да су научили важне животне поруке, развијали машту и стварали причу.

Слађана Галушка

Поводом обележавања Међународног дана писмености, библиотекарка је у сарадњи са наставницама српског језика и књижевности одржала часове са ученицима петог и шестог разреда у септембру 2024. Разговарала је са ученицима о појму и врстама писмености (језичка, научна, математичка, здравствена, еколошка….) и посебно о медијској писмености коју су као слободне активности похађали ученици шестог разреда претходне године.
Део часова био је посвећен емоционалној и друштвеној писмености – ученици су се подсетили дешавања у роману О дугмету и срећи и говорили о начину на који главни јунак постаје срећан, а затим и о личним искуствима у постизању среће и развоју емоционалне и друштвене писмености.

За ученике и наставнике је припремљен кратки текст о значењу појма писмености и врстама писмености.

 

Писменост и врсте писмености

Писменост је способност говора применити на некога у смислу комуникације (говора, читања, писања и слушања) на начин који није исти који је у складу са проблемом/сврхом. Овде је писменост повезана са читањем и писањем. (Елизабет Сулзби)
Писменост значи способност појединца да пише, чита, разговара, броји и решава проблем на нивоу стручности која је потребна у послу, породици и заједници. (Национални институт за писменост)
Према значењу Центра за развој образовања писменост је способност човека да користи вештине и потенцијал који има у животу.

Вештине писмености се данас односе на сваки сегмент живота, те можемо говорити о различитим писменостима:
– елементарна писменост (способност читања и писања, рачунања),
– функционална писменост (способност примене стечених знања у новим ситуацијама),
– информациона писменост (способност критичког лоцирања, процене и коришћења информација),
– медијска писменост (способност разумевања и коришћења, анализе и интерпретације порука у свим облицима масовних медија: књигама, новинама и часописима, радију, телевизији и интернету),
– дигитална писменост (способност примене информационе писмености у дигиталном окружењу),
– рачунарска писменост (разумевање и коришћење могућности глобалне информационе мреже),
– визуелна писменост (способност тумачења писаног текста у лако разумљивим формама, као што су слике и видео снимци),
– емоционална и друштвена писменост (способност препознавања емоција и управљање њима и вештина комуницирања у културном контексту),
– здравствена писменост (способност да се разумеју основне информације о здрављу и користе ради доношења одлука у у вези са здрављем у свакодневном животу),
– финансијска писменост (способност у доношењу процене информација и доношењу исправних одлука о коришћењу новца и управљању новцем),
…

 

Језик, математика и наука су темељ образовања

У последњих неколико година све више се говори о функционалној писмености која подразумева способност примене стеченог знања у реалним ситуацијама и предмет је бројних међународних истраживања, попут ПИСА тестирања, односно Међународног програма процене образовних постигнућа ученика.
Поред способности разумевања и вредновања текстова, језичка писменост је у ПИСА истраживању усмерена на способност проналажења и тумачења података различитих врста текстова које можемо применити и у стварним животним ситуацијама. Она такође представља темељ успеха у многим другим областима, као што су јавни наступ, вештина креативног мишљења и друго.
Математичка писменост дефинише се као способност појединца да примењује и тумачи математику приликом решавања проблема у стварном животу. Научна писменост, у коју спада и здравствена писменост, дефинисана је као способност да се на основу знања из природних наука разумеју и лакше доносе одлуке о свету који нас окружује и променама које у њему изазива човекова активност.

О информационој, медијској и дигиталној писмености прочитајте текстове из прилога Вештине комуникације и писмености за 21. век.

 

Драги ученици, добро дошли у нову школску годину!

Почела је школска 2024/2025. година. Дружићемо се у библиотеци и учионицама. Разговараћемо о вашим омиљеним књигама и узбудљивим догађајима јунака из бајки, романа и прича. Део активности ће бити и библиотерапија када ћете тумачити књижевно дело и препознати утицај прочитаних књига на свој развој и тумачити и сагледавати књижевна дела са различитих аспеката (осмишљавање разговора са јунацима књиге и порука које пишу једни другима, израда приказа, драмског текста, илустрације и сл.). 

На веб страни библиотеке ћете пронаћи текстове посвећене књигама, читању, креативном писању и информационој и медијској писмености.

Библиотекар ће сарађивати са наставницима у реализацији пројеката Читам, па шта? кроз које ћете моћи да покажете своје знање и креативност писањем приказа књига и стварањем ваших песама, прича, бајки.

Ваша библиотекарка Слађана Галушка

Почетком јуна 2024. библиотекарка је одржала завршни час са ученицима у сва четири одељења другог разреда засебно у оквиру активности обогаћеног једносменског рада Библиотерапија  Након најаве циља часа, ученици који похађају библиотерапију представили су својим друговима кроз драмске сцене књиге које су читали: „Луцкаста Лота“, „Кад је љута“, мацу боли стомак“, „Јежић је тужан јер није победио у игри“, „Ја и моја сестра Клара“, „Страх од књиге“. Онда су сви говорили о сценама које су гледали и шта се из њих, као и из књига, може научити. У другом делу часа тема је била бајка коју су ученици састављали на часовима библиотерапије. Ђаци су читали бајке и извели их као драмтизовани текст и разговарали са друговима о порукама које бајке носе.
Ђацима у публици се свидео час јер су чули нешто о књигама које могу да читају, забавили се и подсетили важности читања.