Комуникација и медији

Комуникација је успостављање односа са другима, споразумевање.
Сва жива бића комуницирају међу собом и размењују информације.
Човек је једино живо биће које у свом развоју стекло способност комуникације говором. Комуникација омогућава људима да живе заједно. Постоји директна комуникација када некоме кажемо „Здраво!“ или га поздравимо неким гестом. Онa се остварује говором или покретима тел: осмехом, покретом главе, махањем, загрљајем… Кад желимо да разменимо идеје са неким ко је далеко, потребна су нам средства за преношење информација на даљину. То су медији.

Више о овој теми прочитајте у тексту Комуникација и медији.

Истраживачко учење и BIG6

Истраживачко учење је било који облик наставе у коме су ученици носиоци наставног процеса и до решења задатка долазе истраживањем.

Истраживачко учење се одвија кроз индивидуални рад и кроз заједнички рад више ученика. Ако учествује више ученика, они могу сарађивати у учионици, изван учионице, али и умрежени преко одређене апликације. Управо ИКТ омогућава да у истраживању може учествовати и више ученика из различитих одељења, разреда или школа што је корисно како за истраживачки проблем тако и за развој комуникацијских и социјалних вештина ученика.

Осим тога, током већег дела истраживања користи се ИКТ-а, од проналажења потребних информација, преко одабира, обраде и чувања прикупљеног материјала, до приказивања резултата рада кроз текст, графички приказ, презентацију и сл. и дељења готовог рада.

Један од метода истраживачког учења који се може користити у настави је BIG6.

BIG6 је модел истраживачког учења у 6 корака, који воде ученике кроз процес решавања информационог проблема. Овај модел ученицима помаже да одговоре на питања, ураде задатке и креирају свој рад и ново знање. Коришћењем овог модела ученици развијају критичко мишљење и долазе до решења задатка/проблема.

Посебан део овог модела односи се и на цитирање, тј. навођење извора информација коришћених у решавању задатка.

Више о томе прочитајте у тексту Модел истраживачког учења BIG6.

Оштро Перце – десета сезона

Објављен је конкурс Оштро Перце 2020/20221.  О пројекту и пропозицијама такмичења прочитајте текст на страни Супер учење.

Упутства за израду задатака
Упутство за израду приказа
Упутство за писање бајке
Кратко упутство погодно за ученике млађих разреда

Упутство за писање бајке можете погледати и у презентацији Моја бајка.

Изложба у библиотеци

У сарадњи библиотекарке Слађане Галушка и учитељица Вере Храстински и Гордане Бакић направљена је изложба ликовних радова  ученика IV2 и IV5.
Неколико паноа са цртежима у различитим ликовним техникама постављени су у школској библиотеци.

Ђачки радови су представљени и у посебним документима.

Ликовни радови ученика IV2

Ликовни радови ученика IV5

Слађана Галушка

Толеранција и књиге

Дан толеранције је обележен у нашој школи током Недеље толеранције од 16. до 20. новембра 2020.

Наставнице предметне наставе и библиотекарка су одржале заједничке часове са ученицима четвртог разреда.  Након разговора о значењу појма толеранција, ђаци су наводили примере толерантног и нетолерантног понашања у свом окружењу. Библиотекарка је представила  једну причу из књиге Јасминке Петровић „Риба риби гризе реп“, која је послужила за даљи разговор о постојању и поштовању различитости.

Ученици IV2 су писали и цртали на тему толеранције.

Са ученицима V1, V2, VI1, VI2, VI4, VIII2 и VIII4 о толеранцији су разговарале наставнице Драгана Јањић, Наташа Томић и Марина Луковић и библиотекарка Слађана Галушка. Ђаци су, осим о ситуацијама из личног искуства, говорили и о примерима толеранције у књижевним делима која су читали.

Слађана Галушка

Од читања до приказа књиге

У основи сваког књижевног дела, као једини смисао његовог постојања, стоји потреба за читаоцем и веза са читаоцем. Читање и отвореност према читаоцу стално дају могућност за нов уметнички доживљај. Постоје различити начини читања. Пасивно читање је читање без намере да се нешто научи. Активно читање је намерно читање са циљем да се нешто истражи и објасни. То је истраживачко читање којим читалац жели да дубље уђе у суштину дела. Ако читалац уочава шта је главно, а шта споредно и описује и вреднује неке ствари, то је критичко читање. Оно може да се понови више пута да би се потпуније овладало делом.

Више о овој теми и начину како се пише приказ књиге прочитајте у тексту Од читања до приказа књиге.

Активно читање и дневник читања

Сваки текст који прочитамо доприноси да усавршавамо своју вештину читања. Временом постајемо искусни читаоци који у литератури умеју да препознају вредне поруке, мисли, добру књигу; постајемо људи који знају да размишљају и образлажу свој став.

Дневник читања
Дневник читања пожељно је водити да се не заборави оно што сматрамо да је битно. Читање уз вођење дневника читања зове се активно читање. Иако изискује одређени напор, оно је вредније јер током читања бележимо важне појединости, своја запажања и размишљања.

Дневник читања најчешће садржи следеће елементе:

  1. Белешка о писцу

Наведите најважније податке о животу и раду писца и времена у којем је живео.

  1. Књижевна врста

Одредите књижевну врсту дела (нпр. роман, бајка, лирска песма, приповетка и сл.).

  1. Кратак садржај/фабула дела

На основу забележених појединости у развоју радње, одредите композицију радње (увод, заплет, врхунац, расплет, крај) и препричајте фабулу кратко и јасно, што се постиже разликовањем битног од небитног у развоју радње.

  1. Тема и идеја дела

Препознајте тему (оно о чему писац говори) и искажите је једном реченицом. Одредите идеју (поруку, поуку, главну мисао писца у делу, коју дознајемо из ситуација, ликова и догађаја) и искажите је једном реченицом.

  1. Простор и време дела

Одредите простор и време радње у делу. Они могу бити стварни (реални), а могу бити и неодређени, нестварни, свевремени и вишезначни.

  1. Ликови

Књижевни лик (на исти начин као и особа из стварног живота) живи, ради, осећа и мисли у књижевном делу; главни лик је покретач радње, око њега се развија радња, а споредни ликови су у односу с главним ликом. Ликове у делу упознајемо на неколико нивоа те тако говоримо о карактеризацији ликова.

Постоји неколико врста карактеризација лика:
а) физичка карактеризација – спољашњи изглед лика;
б) психолошка карактеризација – унутрашњи живот лика: осећаји, расположења, мисли, нарав, понашање, однос према другима, став према животу, унутрашњи проблеми, сукоби;
в) етичка или морална карактеризација – открива етичке/ моралне особине лика (етика или морал је укупност начела о понашању, односу међу људима, која се намећу савести појединца или заједнице, свест о дужности, спремности и вољи за преузимање и извршавање задатака) човечност/нечовечност, истинољубивост/лажљивост, праведност/неправедност, храброст/кукавичлук и сл.;
г) социјална или друштвена карактеризација – одређење лика према његовом месту у друштву; социјалне особине су порекло, имовинско стање, друштвени статус, образовање, однос друштвене заједнице према њему и начин на који средина утиче на његово понашање, ставове о животу и свету;
д) говорна или језичка (лингвистичка) карактеризација – говором (завичајни дијалект, жаргон, узречице, лични стил изражавања) упознајемо књижевни лик, његово порекло, образовање, особине.

Карактеризација појединог књижевног лика треба да буде збир елемената из свих наведених врста карактеризације. Важно је карактеризацију ликова поткрепити цитатима из текста.

  1. Језик и стил дела

Одредите какав је пишчев речник: да ли је богат, оригиналан, сликовит, има ли непознатих или застарелих речи; превладавају ли једноставне и лагане реченице или сложене и развијене; скреће ли писац у свом приповедању с теме (да би описао нешто или испричао неку успутну епизоду) или је његово приповедање течно и не успорава радњу; да ли је дело озбиљно или хумористичко, садржи ли пишчеве коментаре.

Све наведено открива пишчев стил писања, односно начин на који пише.

 

Креативно писање

Креативност је стварање нечег новог и вредног коришћењем маште, било да је то уметничко дело, ново решење неког проблема, направа или нови метод рада. Овај термин обично се односи на богатство идеја и оригиналност размишљања, али и на практичност рада.

Креативно писање је претварање осећања и мисли у речи – стваралачки рад писаног изражавања.

Једну од дефиниција дали су амерички наставници енглеског језика Пол Вити и Лу Лабрант:
Креативно писање обично представља „композицију било које врсте писања, у било ком тренутку, а која је примарно у функцији
– потребе да се забележи неко непоновљиво и значајно искуство,
– потребе да се то искуство подели са другим људима,
– потребе да се слободно лично изражавамо, што је у функцији менталног и физичког здравља“.

У оквиру слободних наставних активности Креативно писање изучава се и креативно читање као посебан облик анализе различитих књижевних форми и израза.
Највећи део програма посвећен је проучавању креативног писања – изучавају се вештине језичког изражавања и стварања писаних композиција. Ученици развијају стил изражавања и уче да креирају и вреднују писмено изражавање, које може да буде у различим формама: поезија, кратка прича, бајка, есеј.

Кративно писање за ученике наше школе није новина. Они пишу приказе књига које читају и пишу своје оригиналне песме, приче, бајке. За ову прилику подсећамо се пројеката „Приказ књиге“ и „Причам ти причу“ који су представљени у школском листу Маштарије 11 и Маштарије 12.

 

Читање и писање

Зашто је важно читати
Писменост и способност читања су кључни услови за активно учешће и функционисање појединца у друштву. Читањем се долази до потребних информација, читањем се образује, читањем се шири и развија способност мишљења, развија се човек као особа и стиче самопоуздање. Надаље, читањем се забавља, крати време, обогаћује емоционални аспект живота и оно појединца чини креативнијим и маштовитијим.
Дакле, може се рећи да постоје две врсте читања: читање ради проналажења информација и стицања знања и читање ради забаве.
Кроз читање књижевних дела не учи се само о поједином писцу и садржају текста, већ о људима, временима, обичајима, друштвима, али и о себи.

Читање књижевних дела важно је и због активног коришћења језиком, због препричавања властитих искустава и могућности да будемо креативни и створимо своје књижевно дело.
Да бисмо били успешни у писању, треба да читамо дела великих писаца и учимо од њих како да напишемо песму, причу, роман.

 

Које књиге волите да читате? Зашто?
Који су ваши омиљени писци? Да ли су они ваши узори у писању? Шта знате о њиховом животу и жељи да постану писци?

Јасминка Петровић, позната српска списатељица, била је гост наше школе 2017. године. Тада је разговарала са ђацима о томе које књиге је волела да чита као дете и како добија инспирацију за писање својих романа.

Прилог о томе прочитајте у школском листу Маштарије, број 5.

Погледајте и интервју који су са њом направили ђаци у школској библиотеци.

 

 

Међународни дан писмености 2020.

Међународни дан писмености обележава се 8. септембра од 1965. године са циљем да се упозори да широм света још увек има много неписмених људи. УНЕСКО слави Дан писмености и подсећа међународну заједницу да је писменост људско право и темељ свих учења. Писменост је једно од темељних људских права, а обухваћено је правом на образовање и представља основ за стицање знања, лични развој појединца и напредак друштва у којем живимо.

Појам писмености данас није више везан само за способност читања и писања, већ означава:
– способност проналажења,
– способност разумевања и
– способност коришћења информација ради бољег личног напредовања у образовању, здрављу, раду, културном и друштвеном животу.

Обележавањем овог дана подстичу су деца и млади да открију радост читања и учења и да се оствари њихово право на образовање у земљама широм света. У свом документу посвећеном писменостима 21. века УНЕСКО истиче да је у дигиталном окружењу нужно поседовати вештине шест врста писмености:

  1. Основна, читалачка писменост,
  2. Математичка писменост,
  3. Медијска писменост (обухватаа приступ медијима, њихово разумевање и критички приступ садржајима),
  4. Образовање на даљину и е-учење (обухвата низ вештина потребних за учење у онлине окружењу и односи се на способност коришћења система за учење на даљину),
  5. Културална писменост (подразумева знање – како земље, религије, етничке групе, традиционална веровања, симболи, обичаји и усмена традиција утичу на стварање, чување, заштиту, архивирање, поступање са информацијама и ширење информација и знања коришћењем технологија) и
  6. Информациона писменост (најсложенија од наведених писмености јер садржи елементе свих претходних).

Драги  ђаци, да ли поседујете вештине писмености за 21. век. Које вештине треба да развијате?
Више о различитим врстама писмености читајте у наредним прилозима.