Дан: 29. септембра 2023.

У оквиру слободне наставне активности Уметност ученици VII4  учили су како се праве мозаици.
Са наставницом Иваном Чевизовић обишли су  Храм Светог Саве 29. септембра 2023.

 

Поводом обележавања Међународног дана писмености, библиотекарка је у сарадњи са наставницама одржала часове са ученицима V1, V3, V4, V5, VI2, VII4 и VIII1 у септембру 2023. Разговарала је са ученицима о појму и врстама писмености и посебно о медијској писмености коју као слободне активности похађају ученици петог разреда и VI2. Договорено је да ће вештине медијске писмености развијати током године кроз анализу одређених медијских порука и креирање својих.

За ученике и наставнике је припремљен кратки текст о значењу појма писмености и врстама писмености.

 

Писменост и врсте писмености

Писменост је способност говора применити на некога у смислу комуникације (говора, читања, писања и слушања) на начин који није исти који је у складу са проблемом/сврхом. Овде је писменост повезана са читањем и писањем. (Елизабет Сулзби)
Писменост значи способност појединца да пише, чита, разговара, броји и решава проблем на нивоу стручности која је потребна у послу, породици и заједници. (Национални институт за писменост)
Према значењу Центра за развој образовања писменост је способност човека да користи вештине и потенцијал који има у животу.

Вештине писмености се данас односе на сваки сегмент живота, те можемо говорити о различитим писменостима:
– елементарна писменост (способност читања и писања, рачунања),
– функционална писменост (способност примене стечених знања у новим ситуацијама),
– информациона писменост (способност критичког лоцирања, процене и коришћења информација),
– медијска писменост (способност разумевања и коришћења, анализе и интерпретације порука у свим облицима масовних медија: књигама, новинама и часописима, радију, телевизији и интернету),
– дигитална писменост (способност примене информационе писмености у дигиталном окружењу),
– рачунарска писменост (разумевање и коришћење могућности глобалне информационе мреже),
– визуелна писменост (способност тумачења писаног текста у лако разумљивим формама, као што су слике и видео снимци),
– емоционална и друштвена писменост (способност препознавања емоција и управљање њима и вештина комуницирања у културном контексту),
– здравствена писменост (способност да се разумеју основне информације о здрављу и користе ради доношења одлука у у вези са здрављем у свакодневном животу),
– финансијска писменост (способност у доношењу процене информација и доношењу исправних одлука о коришћењу новца и управљању новцем),
…

 

Језик, математика и наука су темељ образовања

У последњих неколико година све више се говори о функционалној писмености која подразумева способност примене стеченог знања у реалним ситуацијама и предмет је бројних међународних истраживања, попут ПИСА тестирања, односно Међународног програма процене образовних постигнућа ученика.
Поред способности разумевања и вредновања текстова, језичка писменост је у ПИСА истраживању усмерена на способност проналажења и тумачења података различитих врста текстова које можемо применити и у стварним животним ситуацијама. Она такође представља темељ успеха у многим другим областима, као што су јавни наступ, вештина креативног мишљења и друго.
Математичка писменост дефинише се као способност појединца да примењује и тумачи математику приликом решавања проблема у стварном животу. Научна писменост, у коју спада и здравствена писменост, дефинисана је као способност да се на основу знања из природних наука разумеју и лакше доносе одлуке о свету који нас окружује и променама које у њему изазива човекова активност.

О информационој, медијској и дигиталној писмености прочитајте текстове из прилога Вештине комуникације и писмености за 21. век.