Зашто је сарадња важна?

• Родитељи и наставници су најзначајније фигуре у креирању оптималних услова за раст и развој детета.

• Уколико изостане синхронизована, комплементарна и ефикасна сарадња која подразумева јасно дефинисање улога и обавеза обе стране, повремене кризе, проблеми и застоји који прате период одрастања и школовања се не могу адекватно разрешити и превазићи.

Специфичности које се морају узети у обзир као полазна тачка сарадње:

• Деца долазе из различитих породица; као што постоје индивидуалне разлике између деце, тако постоје и индивидуалне разлике између родитеља и породица.

Свака породица има своја правила понашања, начин на који је организована и по комефункционише.

Родитељи су личности са препознатљивим стилом комуникације, понашања, системом вредности и ставова.

А са друге стране…

Школа пред децу и родитеље поставља захтев да се без обзира на своје индивидуалне карактеристике (које се уважавају и узимају у обзир) прилагоде и неким правилима и процедурама које су неопходне да би као сложен микросистем опстала.

То неретко подразумева да се правила која постоје у породици не могу увек директно примењивати и у школи.

Током школовања детета могу се јавити различити проблеми.

Најчешћи су:

• Проблеми у учењу

• Проблеми у односу са вршњацима

• Проблеми у комуникацији између запослених и родитеља

Ови проблеми могу бити акутни или хронични, односно могу се јавити повремено или се понављати дужи временски период.

Основни кораци у решавању проблема су:

• Разговор са учитељем или одељенским старешином (предметним наставником уколико је укључен у проблем)

• Уколико и поред договорених и предузетих мера (неопходно је да не изостане договор и стварна сарадња родитеља и одељенског старешине) не долази до значајног побољшања проширује се круг сарадње и укључују стручни сарадници у зависности од врсте проблема.

• У неким ситуацијама у зависности од врсте проблема Тим за подршку ученику (тим чине родитељи, одељенски старешина, стручни сарадници, наставници, по потреби директор школе) се формира много раније са циљем да се донесе акциони план на основу кога ће се предузимати даљи кораци у решавању проблема.

• Школа уколико је потребно укључује друге сараднике и институције и то када:

Процењује да је потребно да се обаве додатне консултације или када изостане реална сарадња породице и школе.

Најчешћи застоји у решавању проблема се јављају:

• Када се родитељ не обрати директно одељенском старешини или наставнику, тј. када изостане решавање проблема на првом нивоу.

• Када долази до непоклапања између очекивања родитеља како је неки проблем могуће решити и у ком временском року и реалних могућности.

• Када изостане договор о сарадњи, међусобно усаглашавање око начина на који ће се проблем решавати; то некада подразумева активно укључивање родитеља, а некада само пружање подршке у примени одређене методологије или васпитног рада.

Препоруке за родитеље:

• Уколико имате проблем или дилему обратите се увек прво одељенском старешини (или предметном наставнику).

• Уколико је у проблем укључено друго дете или родитељи не покушавајте да директно са њима и независно од одељенског старешине “ решавате проблем”. Одељенски старешина као стручна особа је ту да “избалансира“ међусобне разлике и одабере адекватан приступ и родитељима и деци.

• Верујте својој деци али немојте безусловно узимати као тачно све што вам деца кажу јер на менталну обраду ситуације и памћење утиче много фактора. Увек своје дилеме проверите и поделите са одељенским старешином.

• Поштујте време које је планирано за решавање проблема у договору са одељенским старешином.

• Уколико се не слажете са неким поступком наставника или бисте ви другачије поступили немојте свој став отворено износити пред децом. О томе поразговарајте са наставником.

• Уколико нисте сигурни како да се поставите у комуникацији или вам је потребна подршка можете се обратити и психологу школе ради саветовања.

• Уколико изостане међусобно уважавање, основно поверење и разумевање између одраслих без обзира на неслагања и неспоразуме који су пратећи део односа и сарадње немогуће је постизање било ког адекватног образовно-васпитног исхода.

• Сарадња подразумева партнерски, комплементарни однос у коме обе стране полазе из позиције поверења и уважавања, а не супротстављања и надјачавања.

Миља Кривокућа, психолог школе

Author

Zola

Leave a Comment

Your email address will not be published. Marked fields are required.