Међународни дан среће, 20. март, обележен је у нашој школи, 20. марта 2019.

Библиотекрака и наставнице Драгана Златић и Драгана Јањић су разговарале са ученицима IV3 и VI5 о томе шта значи бити срећан и шта њих чини срећнима.

Ученици VI5 су на писменом задатку из српског језика писали на тему „Ја сам срећан“.

Представљамо један веома леп рад.

Ја сам срећна

Понекад сам срећна, некад тужна, љута или изнервирана, али ништа не траје дуго, па тако ни моје емоције.

Мислим да срећа не може бити мања или већа, већ је догађаји који се десе док си срећан, чине таквом. Кад сам срећна, на све гледам другим погледом. Почиње тако што је, на пример, лепо време, онда сазнајем да могу да идем код другарице или нам рођаци долазе у посету, па са мамом правим колаче. Мојој срећи нема краја. Често погледам кроз прозор и уживам у заласку сунца. Увек све започне малим догађајем који ми улепша читав дан и то је права срећа.

Када сам тужна, обично не знам шта да радим. Одједном схватим колико ствари морам да урадим. Желим да све буде савршено, иако знам да не може. У таквим тренуцима понекад изађем напоље да купим сладолед. А понекад просто одем код маме да је загрлим, што увек помаже. Када сам изнервирана, затворим се у собу и плачем. Али то прође и већ после сат времена сам срећна. Када се нешто лепо деси, срећна сам, и све што се догодило или што тек треба да се догоди, исто тако изгледа: ведро и насмејано.

Волим да пишем дневник кад год сам тужна или љута, а не када сам срећна, јер ми то помаже да избацим негативне емоције и могу да заборавим оно што је прошло. Смешно је како ме друштво некад орасположи, а некад изнервира, али увек је ту бар једна особа поред које желим да будем. То је један од разлога због којих волим школу – друштво. Ако после школе идемо у парк или у биоскоп, мени ће сви часови изгледати занимљивије. Школа ме такође спречава да тугујем, јер је заиста тешко бити тужан поред све те насмејане деце и информација које треба да запамтим. Неки кажу да је моја срећа заразна, јер кад сам срећна, све ће да ми буде смешно и весело. Увек имам неки благи осмех на лицу и потпуно сам несвесна тога док неко не примети.

Срећа је врло важно осећање. Још је важније да увек можеш неког другог да учиниш срећним, али се треба чувати да те неко не превуче у своју тугу. Мене и најмањи догађаји могу да усреће, али и најмањи да растуже. Ипак, сад сам пажљивија и искуснија, па и кад сам тужна знам како да помогнем самој себи да будем боље. Заиста, сад сам срећна.

Милица Влашкалић VI5

 

Author

Zola