У сарадњи библиотекара и учитеља обрађен је роман „О дугмету и срећи“ Јасминке Петровић са ученицима четвртог разреда на часовима тематске наставе у децембру 2022. Циљ активности: Оспособљавање ученика да тумаче идеје романа „О дугмету и срећи“, одреде начин на који се главни јунак мења и препознају утицај романа на свој развој, стицање самопоуздања и развијање толеранције, Тумачење песме „Освајање среће“ Душка Радовића и повезивање са садржајем романа „О дугмету и срећи“.
Током два часа српског језика ученици су анализирали роман и одређивали начин на који се главни јунак Јован мења, од прве реченице „Неки људи баш немају среће! Ево на пример ја.“ до последње „Неки људи баш имају среће! Ево на пример ја.“ Разговарали су о томе како се Јованова осећања мењају током дешавања у роману, како дечак који је због болести тужан, усамљен, уплашен, несрећан и нема пријатеља поступно мења понашање, прихвата себе таквог какав јесте, открива да постоје ствари у којим је веома успешан (креативан је и духовит и уме лепо да пише, брзо размишља, зрео је за своје године…), стиче самопоуздање и пријатеље и постаје срећан. Ђаци су одређивали на који начин се друга деца и одрасли понашају према Јовану због тога што се разликује од друге деце – подсмевају му се, дају му погрдне надимке, сажаљевају га, насилни су… Повезивали су то са темом толеранције и говорили о важности толеранције. Ученици су одредили тему и поруке романа и откривали како те поруке могу да искористе у свом животу, како да стекну самопоуздања, буду толерантни и лакше се изборе са животним потешкоћама. У вези са насловом романа и начином на који Јован проналази срећу, ученици су говорили о томе шта је за њих срећа.
На часу одељењског старешине тема разговора је била срећа. Ученици су читали песму Душка Радовића „Освајање среће“, тумачили је и повезивали са садржајем романа „О дугмету и срећи“. Подсетили су се детаља из живота и рада Душка Радовића и тако се прикључили обележавању сто година од његовог рођења. На часу ликовне културе ученици су имали задатак да нацртају дугме и у њему испишу шта је за њих срећа. Њихови радови су постављени на паное на ком су исписане реченице из романа и стихови и реченице Душка Радовића о срећи.
У вредновању активности ученици су рекли да им се роман веома свидео, да су разумели да је важно да верују у себе, да буду креативни и толерантни и да су научили да препознају срећу у малим свакодневним стварима као што су: бити здрав, имати породицу и пријатеље, бавити се спортом, шетати пса у парку, добити добру оцену, гледати добар филм, одмарати се…
Слађана Галушка
