Октобар је Месец школских библиотека (International School Library Month – ISLM), и прославља се у библиотекама широм света.
Тема за 2023. годину је Школска библиотека: моје срећно место где креативност и машта цветају.
Школске библиотеке деци отварају врата авантуре и чаробних места. Она се ту спријатељују с књигама, уче о различитим културама, комуницирају с другим читаоцима. Осим што деци пружају весело окружење, у библиотекама ђаци истражују и откривају нове светове, развијају машту и креативност. Библиотеке, дакле, не само да одгајају младе читаоце, већ и подстичу њихове идеје и креативност.
Месец школских библиотека је обележен бројним активностима са ученицима другог разреда. Библиотекарка је са њима у октобру 2023. одржала часове српског језика. Након разговора о важности читања ученици су читали песму Два јарца Душка Трифуновића, анализирали је и тумачили. Затим су упоређивали садржај песме са садржајем Доситејевих басни Два јарца и Две козе. Задатак је био да повежу ликове и догађаје из песме и и из басни и из угла једног јарца или једне козе, у првом лицу, испричају шта се све дешавало пре самих сусрета на уској стази или мосту. На часовима ликовне културе илустровали су поједине сцене текстова или правили стрипове.
Причу о овим ликовима ђаци су наставили на часовима Библиотерапије у оквиру Обогаћеног једносменског рада. Тада су дорађивали своје саставе и цртежима представљали најинтересантније догађаје. Кроз разговор о овим делима учили су да не треба бити тврдоглав и да се сукоб може може решити договором. Писањем састава у првом лицу и цртежима показали су изванредну креативност.
Слађана Галушка
Две козе
Живим у малом селу. Једног дана сам одлучила да одем на планину Мордор јер сам чула да тамо има пуно слатког лишћа, лековитог цвећа и сена. Док сам се пењала, уживала сам у чистом ваздуху. На пола пута срела сам моју другарицу козицу Касију.
– Како је горе? – питала сам је.
– Диван је поглед на село и шуме.
Причале смо још мало и кад смо завршиле са причом, питала сам је како ћемо да се заобиђемо.
– Ја ћу лећи, а ти пажљиво пређи преко мене – рекла је.
Прешла сам, поздравиле смо се и наставиле свака својим путем.
Стигла сам на врх планине, разгледала на све стране – поглед је стварно диван. Пробала сам цвеће и лишће и све је баш слатко и лековито. Онда сам кренула кући. Док сам се спуштала, видела сам два јарца Мићу и Перу како се свађају на мосту. Пожурила сам доле да видим шта се дешава. Они су се гурали роговима и обојица су пали у реку.Брзо сам дотрчала до обале, пронашла неки канап, завезала једну страну за велики камен, а други крај сам гурнула у воду. Мића и Пера су се попели уз канап и изашли из реке. Захвали су ми се и свако је отишао својим путем.
Милица Урбан II3
Две козе
Пођем ја једног дана да пасем траву на брду крај села. До мог омиљеног места треба ићи уском стазом на литици. И на пола пута сретнем прију Радојку која се враћала са паше.
– Како ћемо да се мимоиђемо? – питам ја.
– Не знам – одговара она.
– Имам идеју. Лези ти на стазу, па ћу ја да пређем преко тебе.
И тако ми урадимо, пређем ја и онда смо наставиле свака својим путем. Онда чујем како се нека два јарца свађају и туку на мосту преко реке. Препознам да су то Радојкин и мој брат. Стигнем Радојку и кажем јој шта се дешава у долини. Потрчимо ми да видимо зашто се туку. И кад смо стигле до воде, њих двојица падоше у брзу и хладну воду. Смишљале смо како да им помогнемо. Пронашле смо дугачку и дебелу грану и спустиле један крај у воду. Они се ухвате за њу, а ми их повучемо најјаче што можемо. Али, они су вукли јаче и повукли и нас у воду. Срећом, грана се закачила за једну стену у води. Држали смо се за грану и полако сви изашли.
