У последњој недељи септембра 2022. за ученике III5 организовани су часови тематске наставе „Здравом исхраном до здравља“ и повезани су садржаји више наставних предмета. Ученици су причали о очувању здравља, бавили се спортом, писали су састав Причала ми једна јабука и правили јесење плодове од пластелина.
Наталија Мићић
Причала ми једна јабука
Јабука – воће које сво волимо да једемо и које је моје омиљено воће од најранијег детињства. Сада ћу вам испричати једну причу о јабуци и тајни коју ми је јабука открила.
Било је прелепо летње послеподне. Другари из комшилука и ја смо се играли у нашем заједничком дворишту, у коме се налазило и једно високо дрво јабука. Свакога дана другари и ја смо се пели на дрво и јели слатке и сочне јабуке уживајући у њиховом укусу и мирису. Чак и када смо били жедни, усред летње жеге, наша сочна јабука нам је у тренуцима игре замењивала воду. Али, једнога дана више није било јабука осим једне једине, на врху дрвета. Данима смо се другари и ја такмичили ко ће од нас успети да се попне на врх и дохвати јабуку. У једном тренутку док сам покушавао да дохватим преосталу јабуку са дрвета, чуо сам како се неко смешка и шапуће ми: „Хи, хи, полако, држи се за горњу грану једном руком, затим ногом закорачи на следећу грану испод, слободно, немој да се плашиш, а другу руку пружи ка мени и чим ме додирнеш ја ћу ти пасти у руку, па ме ухвати.“
Погледао сам око себе, није било никога на видику, ту смо били само јабука и ја. Поново сам је погледао, а она се насмешила и рекла: „Хајде, близу си, још мало и успећеш!“ И догоди се чудо, јабука се одједном нађе у мојој руци и то најлепша коју сам досад убрао. Проговорила је узбуђено: „Браво, баш си храбар и због тога једва чекам да ме поједеш и да својим витаминима и минералима дам допринос твом имунитету!“ Након тог догађаја у коме ми је јабука помогла да се ослободим страха од висине, за мене више не постоји врх дрвета на који не бих могао да се попнем.
Јабуке су и даље моје омиљено воће, биле зелене, црвене или жуте, киселе или слатке, ја их волим највише.
Михајло Стојановић
Причала ми једна јабука
Много волим да једем јабуке и због тога ћу вам испричати једну веома занимљиву причу о јабуци.
Био је диван летњи дан. Сунце је својим зрацима, сјајним и ужареним, брзо бојило у црвено свако лице које би се директно изложило њему. Због тога сам се ја, одмах по доласку код баке и деке, склонила у хладовину испод једног дрвета. То је дрво јабуке испод чије крошње се налази моја љуљашка. Обожавам то дрво које тако дивно мирише лети, чим бих села под крошњу, одмах би ми пошла вода на уста. Љуљајући се тако и уживајући у мирису јабука, одједном сам зачула глас: „Убери ме и испричаћу ти једну причу!“ Погледала сам у крошњу и угледала велику, црвену јабуку која ми се смешила и опет ме позвала: „Хајде, пожури, убери ме, не могу толико гласно да говорим!“
Пружила сам руку и дохватила је, гледајући у чуду шта се то дешава и како је могуће да јабука говори. А јабука је тихо наставила да ми прича следеће: „Слушај ме и упамти моје речи јер ћеш само тако бити и остати здрава. Свакога дана мораш појести бар једну јабуку. Јабуке су воће богато витаминима и разним минералима, а посебно здраво на свакој јабуци је корица испод које се налазе сви ти витамини и минерали. Такође, јабука садржи и пуно здравог, природног шећера захваљујући којем ћеш ти увек бити лепо расположена и пуна енергије. И оно што још треба да знаш је да јабуку увек можеш да поједеш и пре и после оброка, дакле за јабуку је увек право време!“
Одједном сам зачула, издалека, глас баке која ме зове на ручак, а затим сам отворила очи и у љуљашци поред себе угледала огромну црвену сочну јабуку. Запитала сам се: „Да ли је прича коју ми је испричала јабука била само сан?“ Свакако, одмах сам појела јабуку и то непосредно пре ручка. Она ми је веома пријала, била је сочна и укусна и отворила ми је апетит.
Од тог дана јабуке су постале моје омиљено воће и сада свакодневно једем најмање једну јабуку, сећајући се приче коју ми је јабука испричала у сну или на јави.
Ленка Стојановић
Причала ми једна јабука
Једнога дана сам била у парку и видела два дрвета пуна јабука. Убрала сам једну да бих је појела, али је она пожелела пре тога да ми исприча неке приче. „Знаш моја другарица Петељка ми је рекла да када је њено тело ушло у уста једног дечака, његови зубићи су изгубили црне тачкице, као да их је гумицом обрисао. А Петељкина сестра Семенка је упала у неки тунел под именом „Црево”, покупила дружину која се зове „Лоше бактерије“, и избацила их је све напоље! Њихови остали рођаци ми се сваког дана хвале како помажу деци па не морају да иду код доктора. И сви моји преци су донели добро сваком човеку у чијој су кући били. Жута бака Кожица се једном наљутила јер ју је неки господин Нож бацио у канту. Можеш ти од мене и питу да направиш, али је боље да ме понесеш у школу и смажеш за ужину.“
Јабуке треба обавезно јести јер нам помажу да чувамо здравље и јачамо имунитет.
Андреа Пејовић