У оквиру тематске недеље у септембру 2022. године под називом Здравом исхраном до здравља ученици III1 су реализовали бројне активности на часовима српског језика, ликовне културе, природе и друштва и музичке културе.
На часовима српског језика ученици су писали саставе на тему „Причала ми једна јабука”. Час музичке културе био је посвећен обради песме „Грожђе” аутора Божидара Станчића. Ученици су слушали песму, а потом сви заједно певали и тактирали. На часовима природе и друштва ученици су се присетили колико су нам биљке важне јер нам служе као храна, лек и обогаћују ваздух кисеоником. Ученици су из свог искуства или искуства људи из свог окружења говорили о значају воћа и поврћа и о њиховом деловању на наш организам. Истакли смо колико је здрава исхрана битна за људско здравље и колико нам значи и у превенцији болести. На часовима ликовне културе ученици су цртали здраве намирнице, а потом и направили кратак запис за поједине.
Учитељица Милица Кукаљ
Причала ми једна јабука
Једног јутра сам ишла у продавницу да купим воће и поврће. На врху гомиле воћа је била блистава и зрела јабука. Морала сам да је купим.
Када сам стигла кући, ставила сам јабуку у чинију заједно са осталим воћем. Хтела сам да је поједем, али сам тада зачула чудан глас. Погледала сам око себе, али никога није било у близини. Пажњу ми је привукао чипс са стола, па сам га отворила. Чуо се јак врисак. Окренула сам се и угледала јабуку како се котрља. Узела сам је у руку и схватила сам да она прича. Прислонила сам је уву и чула како ми говори да не једем чипс. Објашњавала ми је како је она пуна витамина и минерала, а да чипс нема ништа корисно у себи. Уплашила сам се и испустила је из руке.
Увече сам легла у кревет и размишљала о томе шта ми се десило и убрзо сам заспала. Ујутру када сам се пробудила, одмах сам узела своју јабуку, појела је и себи обезбедила дневну дозу витамина и минерала.
Искра Обрадовић
Причала ми једна јабука
Шетала сам сеоским путем и угледала дрво на коме је била црвена јабука. Чинило ми се као да ме јабука гледа и да жели нешто да ми каже.
Пришла сам дрвету ближе и погледала у јабуку. Јабука се пресијавала на летњем сунцу и одједном се чуло: „Дођи да ме убереш, ја сам здрава и укусна. Када ме поједе неко дете, ја сам онда најсрећнија на свету. Тада знам да сам испунила своју сврху. На моје место доћи ће нека друга јабука која ће опет неко дете одржати здравим.”
Убрала сам јабуку у том тренутку и била је јако укусна. Следећи пут кад год бих видела неку јабуку, сетила бих ове приче јабука са села о важности здравља.
Марта Николић
