KAKO DO PETICA

Poštovani roditelji,

Počela je nova školska godina. Ono što sada počinje da nas brine jesu ocene. Ocene se pojavljuju kao numerička vrednost od 1 do 5, i kao takve dobijaj ulogu „monete“ za dalje napredovanje, za upis u srednju školu, na fakultet, konkurs za stipendiju, dobro zaposlenje, za ponos roditelja i bliže i dalje rodbine. Zato su ocene, posebno na kraju školske godine glavni problem tenzije kod svih učesnika obrazovnog procesa.
 
KAKO DO DOBRIH OCENA?
Da bi učenik bio uspešan u savladavanju gradiva neophodno je da savlada:

Pozitivne radne navike

Organizaciju vremena i

Tehnike uspešnog učenja

 
Formiranje radnih navika je jedan od najznačajnijih uslova koji obezbeđuje uspeh u školi i životu. Dosada su Vaša deca usvojila niz navika, počevši od higijenskih, pa sve do radnih navika u učenju ,koje su se formirale u prvom razredu.  Sada kada se znanje brojčano ocenjuje potrebno je da  “svest o potrebi da se bude uspešan u učenju” pređe u naviku, pa se učenje obavlja kao zadovoljavanje te potrebe. U tome je neophodna Vaša pomoć u vidu pohvale, smernica, motivisanja (nikako nagrađivanja za odličnu ocenu kupovinom, ili kažnjavanja za lošu ocenu )

Radne navike su razvijene kada:
- dete završava svoje školske obaveze pre nego što počne da se igra ili gleda televiziju
- ne odlaže neki zadatak čak ni onda kad je on neprijatan i težak
- za svaki predviđeni posao rasporedi vreme
-  dobro obavlja zadatak bez gubljenja vremena i nepotrebnog zadržavanja
- radi zadatke na vreme i uredno i čuva pribor i udžbenike (odgovorno se ponaša).
 
Uloga roditelja je da pomognu ako se pojave teškoće, a ne da obavljaju  obaveze umesto deteta.
Postoji opasnost da sa doživljajem neuspeha dete menja i odnos prema radu, gubi volju i istrajnost a posebno radne navike, uloga roditelja je da ga podstakne, motiviše, objasni da je i neuspeh sastavni deo bilo kakvog rada.
Da bi se određeni oblik ponašanja ustalio i prešao u naviku potrebno je određeno vreme. Zato je važno da se školski zadaci obavljaju svakodnevno, po određenom rasporedu - uvek u isto vreme i na određenom mestu. Važno je da mesto za rad bude stalno i da pripada samo detetu. Treba da je uredno i da ga dete samo održava. Sve školske stvari drže se na istom mestu –tako neće doći do gubljenja i nervoze. To ne mora biti posebna soba, već deo zajedničke prostorije u kome se nalazi radni sto, knjige i pribor učenika. Takav kutak motiviše na rad i izvršavanje obaveza. Bitno je naviknuti dete da radi na istom mestu i u isto vreme jer su ovo značajni uslovi za formiranje radnih navika.

Organizacija vremena – važno je da je detetu isplaniran ceo dan i to: učenje, igra, odmor, rad u kući, rekreacija. Ako se ove aktivnosti upražnjavaju u određeno vreme, prelaze u naviku. Školske obaveze bi trebalo da prethode igri. U pravljenju dnevnog plana aktivnosti za početak je potrebno da učestvuju roditelji sve dok dete ne nauči da planira samostalno, a kada to postane samostalna aktivnost neophodno je da roditelj ima uvid u taj plan i njegovo ostvarivanje. 
Kada pravite dnevni raspored potrebno je nabrojati sve aktivnosti u toku dana, odrediti koliko vremena je potrebno za njihovo izvršavanje, dosledno poštovati predviđeno vreme .  U početku će biti teško predvideti vreme za pojedine aktivnosti a kasnije će to biti lakše, zato je neophodno raspored praviti svakog dana, to je neophodno i zbog toga  što aktivnosti variraju svakog dana.

Primer rasporeda:


Kod planiranja vremena za učenje važno je uzeti u obzir delove dana kada se najefikasnije uči.

Međutim nije dovoljno samo odrediti vreme za učenje, neophodno je utvrditi i šta će se učiti u tom periodu, odnosno koji su to predmeti koji se uče određenog dana  u određeno vreme. 
 
PREDLOG ZA EFIKASAN RASPORED PREDMETA KOJI ĆE SE UČITI:
Prvo ponoviti gradivo koje se tog dana učilo u školi, zatim se uče najzahtevniji predmeti kao i oni koji su najmanje interesantni, a onda  lakši i interesantniji predmeti. Potrebno je uključiti i vreme za pauzu u učenju između dva predmeta, kao i potrebno vreme za pripremu za učenje. Obavezno predvideti i vreme kada će se obaviti i obnavljanje već naučenog. 
Na kraju jednog dana u raspored aktivnosti treba upisati da li su one realizovane i u kojoj meri, kao bi se znalo šta je ostalo neobavljeno, ali i preciznije planiralo u nekom narednom periodu.
 
I UČENJE SE UČI
Kao i svaku delatnost, koja nam nije urođena, i učenje možemo da naučimo. 
Tačnije, možemo da naučimo tehnike ili veštinu učenja. 
Ni jedna tehnika ne može da deluje odmah i potrebno je uvežbati je da bi dala određene rezultate, ali se zato višestruko isplati. 
 
Istraživanja  su pokazala da, kod problema učenja, postoje dve grupe učenika:
oni učenici koji teže uče (usled nepoznavanja tehnika ili kako učiti) i tako gube više vremena
oni učenici koji nisu motivisani za učenje (iz istih razloga kao i prva grupa)
 
Ovde smo učenju pristupili sa dva aspekta:
1. organizacija vremena
2. organizacija gradiva 
 
Kada govorimo o organizaciji gradiva, postoje nekoliko tehnika učenja:
1. Parcijalna tehnika: - gradivo koje učimo delimo na delove koji imaju logičku celinu (ovo je dosta važno zapamtiti). Potrebno je da svaki deo bude neka zaokružena celina. Celine ne bi trebale da budu male, od po nekoliko rečenica, veće nešto veći pasusi koji nešto znače (objašnjavaju). Celine bi trebalo učenik odredi samostalno.
2. Tehnika celine: - čitamo celu  lekciju i pokušavamo da shvatimo ono što nam ona poručuje, šta je njena suština. Čitamo  sve dok ne shvatimo o čemu se radi. ( Tehnika je veoma naporna ukoliko se radi o velikim tekstovima.)
3. Kombinovana tehnika: - je  kombinacija gore navedenih tehnika. Naime, najpre se gradivo pročita, a kada dobijemo uvid u celinu, šta treba da naučimo, pristupamo podeli teksta na delove (particije).
 
Dijana Mance, pedagog