Svetski dan knjige i pričanje priča

Učenici VI5 učestvuju u realizaciji projekta „Pričam ti priču“ čije se aktivnosti odvijaju na časovima srpskog jezika, građanskog vaspitanja i tehnike i tehnologije i u školskoj biblioteci. U okviru projekta đaci su se upoznali sa putem knjige od pisca do čitalaca tokom radionica „Put knjige“, a zatim su se i sami oprobali u pisanju različitih vrsta priča i crtanju ilustracija za njih.

Deo produkata projekta predstavili su tokom javnog časa kojim je obeležen Svetski dan knjige i autorskih prava 23. aprila 2019. Kako je ovogodišnja tema obeležavanja „Otvori knjige! Otvori um!“, dogovoreno je da se predstavi književno stvaralaštvo učenika naše škole.

Na času kome su prisutvovali učenici VI1, VI2 i VI4, učenici VI5 su pročitali nekoliko svojih priča i pokazali velike korice za knjige i pano sa ilustracijama. Gosti su im bili i troje đaka četvrtog razreda koji su se predstavili pesmom, pričom i tekstom o Beogradu.

Na kraju časa nastavnica Dragana Janjić i bibliotekarka Slađana Galuška su pozvale sve prisutne učenike da pišu i objavljuju svoje radove u školskom listu i najavile su školsko takmičenje u pisanju bajki koje će se održati u maju 2019.

 

Harfa i slikanje

U Biblioteci grada Beograda održana je 12. aprila 2019. radionica „Muzikom do inkluzije“. Radionicu je vodila prof. Željka Milošević koja je predstavila harfu kao muzički instrument i pokazala šta sve može muzika. Cilj radionice je bio promocija inkluzije kroz audio vizuelne umetnosti, a učestvovala je grupa dece iz OŠ „Dragan Kovačević“ i petnaest učenika drugog razreda naše škole. 
Posle kratke priče o harfi Željka Milošević i njena učenica Loreta izvele su nekoliko kompozicija i pokazale da se muzikom mogu predstaviti različiti ritmovi, oblici i osećanja.
U likovnom delu radionice deca su dobila materijal za slikanje i inspirisana muzikom koju slušaju, stvarala su svoja umetnička dela. Profesorka i učenica su zatim njihove slike „odsvirale“ i pokazale kako se prepliću muzičko i likovno stvaranje. Deca su mogla i da probaju kako se svira na harfi.
Radionica je protekla u odličnoj atmosferi - đaci i nastavnici su uživali u muzici, crtanju i druženju.
 

Ljubavna priča

Učenici trećeg razreda su od 25. do 29. marta 2019. prisustvovali radionicama u Biblioteci grada Beograda, odeljenju „Rastko“ na Vračaru pod nazivom „Pisanje ljubavne priče“. Radionice su organizovane u saradnji školske i gradske biblioteke.

Bibliotekarka Aleksandra Vićentijević je sa đacima razgovarala o pričanju priča, motivima i elementima priče.

Zadatak za učenike je bio da na osnovu datih motiva napišu ljubavnu priču. U stvaranju književnog dela radili su po grupama, dogovarali se i zajednički osmišljavali zabavne, romantične i smešne priče. Predstavnici grupa su čitali radove, potom su glasanjem birali najbolje delo.

Radionice su bile veoma uspešne. Učenici su pokazali da razumeju kako se stvara književni tekst, da umeju da poštuju zahteve i sastave odlične priče.

 

 

Put knjige

Učenici VI5, bibliotekarka Slađana Galuška, nastavnca srpskog jezika Dragana Janjić i veroučitelj Predrag Mladenović prisustvovali su radionicama „Put knjige“ u Biblioteci grada Beograda, odeljenju Rastko, 8, 9. i 10. aprila 2019.

U razgovoru sa Slađanom Ilić, urednikom u Zavodu za udžbenike,đaci su prvo učili o istoriji knjiga i biblioteka, od pisanja na glinenim pločicama i pergamentu do knjiga u elektronskom obliku, kao i o važnosti čuvanja knjiga i postojanja biblioteka.

U drugoj temi Slađana je govorila o putu knjige od pisca do čitaoca i ko sve učestvuje u stvaranju jedne knjige. Pričala je o poslovima urednika, lektora, ilustratora, izdavača, štampara itd. U priču o načinu promocije knjige uključili su se i đaci i ispričali svoja iskustva u pravljenju trejlera za roman „Hajduci“ prethodne školske godine i predstavljanju romana „Moj deka je bio trešnja“ kroz televizijsku emisiju, što su radili tokom ove školske godine.

Svakog dana deo druženja je bio posvećen veštini pisanja književnog dela. Učenici su dobili kratka uputstva za pisanje realističkih, avanturističkih, detektivskih, fantastičnih i naučno fantastičnih priča. Drugog i trećeg dana doneli su svoja dela i svi zajedno ih analizirali. Uz komentare, slušaoci su dali i predloge za poboljšanje priča. Dogovoreno je da se priče završe i ilustruju i da se druženje na radionicama nastavi u školi naredne nedelje.

 

Dan sreće

Međunarodni dan sreće, 20. mart, obeležen je u našoj školi, 20. marta 2019. 

Bibliotekraka i nastavnice Dragana Zlatić i Dragana Janjić su razgovarale sa učenicima IV3 i VI5 o tome šta znači biti srećan i šta njih čini srećnima.

Učenici VI5 su na pismenom zadatku iz srpskog jezika pisali na temu „Ja sam srećan“.

Predstavljamo jedan veoma lep rad.

 

Ja sam srećna

Ponekad sam srećna, nekad tužna, ljuta ili iznervirana, ali ništa ne traje dugo, pa tako ni moje emocije.

Mislim da sreća ne može biti manja ili veća, već je događaji koji se dese dok si srećan, čine takvom. Kad sam srećna, na sve gledam drugim pogledom. Počinje tako što je, na primer, lepo vreme, onda saznajem da mogu da idem kod drugarice ili nam rođaci dolaze u posetu, pa sa mamom pravim kolače. Mojoj sreći nema kraja. Često pogledam kroz prozor i uživam u zalasku sunca. Uvek sve započne malim događajem koji mi ulepša čitav dan i to je prava sreća.

Kada sam tužna, obično ne znam šta da radim. Odjednom shvatim koliko stvari moram da uradim. Želim da sve bude savršeno, iako znam da ne može. U takvim trenucima ponekad izađem napolje da kupim sladoled. A ponekad prosto odem kod mame da je zagrlim, što uvek pomaže. Kada sam iznervirana, zatvorim se u sobu i plačem. Ali to prođe i već posle sat vremena sam srećna. Kada se nešto lepo desi, srećna sam, i sve što se dogodilo ili što tek treba da se dogodi, isto tako izgleda: vedro i nasmejano.

Volim da pišem dnevnik kad god sam tužna ili ljuta, a ne kada sam srećna, jer mi to pomaže da izbacim negativne emocije i mogu da zaboravim ono što je prošlo. Smešno je kako me društvo nekad oraspoloži, a nekad iznervira, ali uvek je tu bar jedna osoba pored koje želim da budem. To je jedan od razloga zbog kojih volim školu - društvo. Ako posle škole idemo u park ili u bioskop, meni će svi časovi izgledati zanimljivije. Škola me takođe sprečava da tugujem, jer je zaista teško biti tužan pored sve te nasmejane dece i informacija koje treba da zapamtim. Neki kažu da je moja sreća zarazna, jer kad sam srećna, sve će da mi bude smešno i veselo. Uvek imam neki blagi osmeh na licu i potpuno sam nesvesna toga dok neko ne primeti.

Sreća je vrlo važno osećanje. Još je važnije da uvek možeš nekog drugog da učiniš srećnim, ali se treba čuvati da te neko ne prevuče u svoju tugu. Mene i najmanji događaji mogu da usreće, ali i najmanji da rastuže. Ipak, sad sam pažljivija i iskusnija, pa i kad sam tužna znam kako da pomognem samoj sebi da budem bolje. Zaista, sad sam srećna.

                Milica Vlaškalić VI5