Удружење Пријатељи деце Врачара организовало је такмичење „Недовршена прича“ у мају 2024. Основци су имали задатак да доврше задату причу Оливера Јанковића „Огледало“.
Ученици наше школе су освојили две награде: Павле Недељковић III4 – 1. место, Лука Зарач III4 – 3. место.
Представљамо награђене радове.
Огледало
Мала баронеса Фрида имала је најнеобичнији хоби у целом Сребрнграду: скупљала је огледала. Кад би се њен отац вратио са трговачких путовања из далеких земаља где је продавао сребро, увек би својој кћери доносио необична огледала. Огледалце начињено у Сахари имало је рам од минијатурних пешчаних дина. Велико собно огледало са Гренланда било је истесано од санте леда и у њему су се виделе барке ловаца на китове како се отискују на пучину. Фрида је од свих огледала највише волела дневно и ноћно огледалце. Дневно је имало облик сунчевог диска. Било је пуно светлости и белих, паперјастих облака. Ноћно је својим обликом подсећало на месечев срп а на рубовима стакла трептале су сићушне звезде не веће од врха игле.
Једног дана док се играла огледалима, Фриди се учини да она не одражавају верно њен лик. На дневном огледалу је била малчице буцмастија, на ноћном јој је нос био нешто дужи… Она стаде пред свако од својих педесетак огледала. Није била задовољна ниједним својим ликом који се огледао у њима.
– Нисам онаква каквом ме она приказују – помисли Фрида. – Знам да имам лепше и сразмерније лице, али не знам како да то проверим.
Обузета тим мислима изађе на балкон испод кога се играла баштованова ћерка, нешто мало млађа од ње. У кутији пуној лутака, керамичких посудица и мајушних дрвених кашика, Фрида опази мало и неугледно огледало.
– Ето где ћу проверити свој лик – помисли Фрида и одмах скова план како да се домогне огледала баштованове кћери.
– Хеј! Јеси ли ти ћерка новог баштована?! – викну Фрида с балкона.
– Јесам госпођице. Зовем се Агнеза – одговори девојчица подижући поглед.
– Донеси ту кутију горе да се мало поиграмо.
– Врло радо.
Док је задивљена Агнеза разгледала Фридина огледала, Фрида је успела да се кришом огледа у Агнезином огледалцету. Учини јој се да је њен лик вернији но у било ком од њених огледала. Неприметно стрпа огледалце у џеп а онда се девојчице поиграше Агнезиним играчкама. Убрзо Фрида испрати своју гошћу и одмах извади огледалце. Да, то је било оно право: правилан нос, нимало буцмасто лице…
– Срам вас било! Ово огледалце је боље од свих вас! – Фрида изгрди своја огледала.
Баронеса сво своје слободно време (а имала је га је баш много) поче да проводи само пред Агнезиним огледалцем. Једном изађе на балкон и зачу Агнезу како пита своју мајку.
– Мама, да ниси случајно видела моје огледалце? Изгубила сам моје једино огледало.
Чувши то, Фрида у првом тренутку пожеле да врати Агнези њено огледало. Ипак, кад је мало боље размислила, схватила је да би она онда остала без свог јединог поузданог одраза. Врати се у собу и настави да се огледа. Те ноћи наиђе плаха, летња олуја и грмљавина трже Фриду из сна. Усплахирена, она посегну за огледалом, али уместо свог лика виде расплакано Агнезино лице. Следећег јутра, чим отвори очи, баци поглед на огледалце и угледа на њему Агнезу како мирно спава. Знала је само једно, да украдено огледало мора вратити.
Наставак
За време доручка Фрида је само мислила о Агнезином огледалу. Мучило ју је: ако врати Агнези огледало, што је једино праведно, више неће имати где да види свој прави одраз. Шта да ради? Мама је приметила да се са Фридом нешто чудно дешава, није ни пипнула храну. Фрида је устала и рекла: „Ноћас сам ружно сањала и нисам гладна, мало ћу прошетати!“
Док се шетала, зачула је: „Баронеса!, Баронеса!“ Окренула се и угледала Агнезу. Било ју је срамота да је погледа у очи; њено огледало јој је било у џепу од хаљине. Фрида је приметила да је Агнеза тужна. Агнеза јој је испричала како је изгубила своје једино огледало. Фриди је одмах синула идеја! Позвала је Агнезу код ње да се играју. Агнеза је прихватила позив и мало се орасположила. Фрида је смислила да Агнези поклони једно своје огледало, а њено да за себе остави. Када су дошле код Фриде, Агнеза је пришла поређаним огледалима. „Слободно одабери једно које ти се највише свиђа и твоје је!“ рекла је Фрида. Агнеза се обрадовала и изабрала дневно огледало у облику сунчевог диска. Фрида је била срећна јер је решила проблем са украденим огледалом. До краја дана су се лепо играле и договориле да сутра наставе игру у башти.
Кад су се среле на Агнезином лицу видела се срећа. Одмах је испричала Фриди шта се десило. „Док сам тражила каменчиће за сређивање врта, умало нисам стала на своје огледало! Замисли, лежало је на стазици. Ту сам га сигурно изгубила. Баш сам неспретна!“
„Сигурно ми је испало из џепа када сам се шетала пре доручка“, мислила је Фрида тужно. Агнеза помисли да је тужна због тога што она сада има два огледала. Одмах је решила: „Баронеса, не брините, пошто сам пронашла своје огледало, вратићу ваше дивно дневно огледало. Пуно вам хвала на њему!“
Фрида се јако постидела. Видела је како је Агнеза добра и поштена. „Не драга Агнеза, твоје је заувек“.
Павле Недељковић III4
Наставак
Фрида је цео дан чекала на прозору не би ли угледала Агнезу и стрчала низ стрме степенице да јој врати њено огледалце. Међутим, Агнеза се није појавила и после два дана сазнали су да се разболела од туге за својим огледалцем. Фрида је била очајна.
Схватила је да су њена похлепа и себичност као и неразмишљање о осећањима других довели до тога да украде туђу ствар и растужи једну малу девојчицу. Како није имала друго решење, Фрида је отишла до својих родитеља и испричала им целу причу. Они су били врло разочарани јер су сматрали да је њихова ћерка лепо васпитана и нимало похлепна. Одлучили су да је пусте да оде до Агнезине куће и да јој врати њено огледало. Тако је и било.
Заједно са својим оцем, Фрида је пошла до Агнезе. Када је стигла, угледала је малу оронулу кућу на крају села, обраслу маховином и травом и било јој је још тужније због услова у којима ова девојчица живи. Ушла је у кућу која се састојала од две мале собе где је у једној Агнеза седела на кревету и плакала. Фрида је дотрчала, загрлила је и док јој се извињавала и објашњавала зашто је тако нешто ружно урадила извадила је огледалце из џепа. Агнези се одмах лице озарило и престала је да плаче, а Фрида је сутрадан у знак извињења одлучила да јој поклони сва своја огледала.
Лука Зарач III4
