Ученици III1 су у октобру 2023. читали књигу Од читања се расте Јасминке Петровић. Након тога су илустровали књиге које воле да читају и писали саставе на тему Како сам порастао од читања.
Цртали су и на тему Топле и хладне боје и друге радове који ће бити део њиховог одељењског часописа.
Како сам порасла од читања
Када сам била мала, увек сам волела приче за лаку ноћ пре спавања.Легла бих у кревет а, мама би села поред мене и почела са причама и бајкама о прелепим принчевима и принцезама. Могла сам је слушати сатима. Нисам могла да дочекам да научим слова и почнем да читам сама. Међутим, пар година је прошло и моја љубав према читању се смањила. Онда сам прочитала књигу која ми се толико свидела да је љубав за читањем и новим сазнањима вратила жељу за књигама.
На поклон сам добила књигу Необичан случај са крадљивцем смећа. То је једна од пуно књига о Џерониму Стилтону. Он је уредник Мишијих новина, најпознатијих новина на Острву мишева и један је врло занимљив миш. Ужива у писању књига о својим авантурама. Са њим су увек сестра Теа, рођак Траполо и нећак Бенџамин. У свакој књизи решава интересантне случајеве, поставља замке и хвата злочинце. Свака књига је слична стварном животу и пуно нас учи. У овој књизи нам говори о важности рециклаже и заштити животне околине. У књизи Мистерија плавих бубуљица они траже вакцину против таквих бубуљица.
Док сам читала књигу, све је било лако и могуће направити. Заиста сам пожелела бити новинар или детектив. Можда то заиста касније буде мој посао, ко зна.
Алексија Николић
Од читања сам порастао
Било је то на распусту ове године. Са породицом сам био на мору у Грчкој. Прочитао сам роман „Пипи Дуга Чарапа“. Као и већини деце најважније ми је било да се купам и играм у води. Тако сам проводио дане и недеље. Међутим, мама и тата би ми често говорили да не смем да будем дуго на сунцу и да бих могао да прочитам и неку књигу. Одбијао сам јер је на плажи све друго изгледало забавније. На крају сам ипак пристао и почео да читам роман о авантурама једне несташне девојчице по имену Пипи. За чудо, након неколико страна било ми је занимљиво. Пипи је са својим другарима, Томијем и Аником, чинила невероватне ствари. Проводили су време тражећи чудне предмете, ишли су у циркус, на пикник, прослављали Пипин рођендан… Књигу сам читао са уживањем и често сам се смејао. Чак и када би ме брат дозивао у воду, сам бих му одговорио да сачека да завршим поглавље. Када су то видели мама и тата, престали су да ме стално опомињу. Схватили су да умем да организујем своје време, а ја сам приметио да читање може да буде и лепо и корисно.
Милутин Ивановић