Поводом обележавања Међународног дана писмености, библиотекарка је у сарадњи са наставницама одржала часове са ученицима V1, V3, V4, V5, VI2, VII4 и VIII1 у септембру 2023. Разговарала је са ученицима о појму и врстама писмености и посебно о медијској писмености коју као слободне активности похађају ученици петог разреда и VI2. Договорено је да ће вештине медијске писмености развијати током године кроз анализу одређених медијских порука и креирање својих.

За ученике и наставнике је припремљен кратки текст о значењу појма писмености и врстама писмености.

 

Писменост и врсте писмености

Писменост је способност говора применити на некога у смислу комуникације (говора, читања, писања и слушања) на начин који није исти који је у складу са проблемом/сврхом. Овде је писменост повезана са читањем и писањем. (Елизабет Сулзби)
Писменост значи способност појединца да пише, чита, разговара, броји и решава проблем на нивоу стручности која је потребна у послу, породици и заједници. (Национални институт за писменост)
Према значењу Центра за развој образовања писменост је способност човека да користи вештине и потенцијал који има у животу.

Вештине писмености се данас односе на сваки сегмент живота, те можемо говорити о различитим писменостима:
– елементарна писменост (способност читања и писања, рачунања),
– функционална писменост (способност примене стечених знања у новим ситуацијама),
– информациона писменост (способност критичког лоцирања, процене и коришћења информација),
– медијска писменост (способност разумевања и коришћења, анализе и интерпретације порука у свим облицима масовних медија: књигама, новинама и часописима, радију, телевизији и интернету),
– дигитална писменост (способност примене информационе писмености у дигиталном окружењу),
– рачунарска писменост (разумевање и коришћење могућности глобалне информационе мреже),
– визуелна писменост (способност тумачења писаног текста у лако разумљивим формама, као што су слике и видео снимци),
– емоционална и друштвена писменост (способност препознавања емоција и управљање њима и вештина комуницирања у културном контексту),
– здравствена писменост (способност да се разумеју основне информације о здрављу и користе ради доношења одлука у у вези са здрављем у свакодневном животу),
– финансијска писменост (способност у доношењу процене информација и доношењу исправних одлука о коришћењу новца и управљању новцем),

 

Језик, математика и наука су темељ образовања

У последњих неколико година све више се говори о функционалној писмености која подразумева способност примене стеченог знања у реалним ситуацијама и предмет је бројних међународних истраживања, попут ПИСА тестирања, односно Међународног програма процене образовних постигнућа ученика.
Поред способности разумевања и вредновања текстова, језичка писменост је у ПИСА истраживању усмерена на способност проналажења и тумачења података различитих врста текстова које можемо применити и у стварним животним ситуацијама. Она такође представља темељ успеха у многим другим областима, као што су јавни наступ, вештина креативног мишљења и друго.
Математичка писменост дефинише се као способност појединца да примењује и тумачи математику приликом решавања проблема у стварном животу. Научна писменост, у коју спада и здравствена писменост, дефинисана је као способност да се на основу знања из природних наука разумеју и лакше доносе одлуке о свету који нас окружује и променама које у њему изазива човекова активност.

О информационој, медијској и дигиталној писмености прочитајте текстове из прилога Вештине комуникације и писмености за 21. век.

 

Author

Sladja