Сваки текст који прочитамо доприноси да усавршавамо своју вештину читања. Временом постајемо искусни читаоци који у литератури умеју да препознају вредне поруке, мисли, добру књигу; постајемо људи који знају да размишљају и образлажу свој став.
Дневник читања
Дневник читања пожељно је водити да се не заборави оно што сматрамо да је битно. Читање уз вођење дневника читања зове се активно читање. Иако изискује одређени напор, оно је вредније јер током читања бележимо важне појединости, своја запажања и размишљања.
Дневник читања најчешће садржи следеће елементе:
- Белешка о писцу
Наведите најважније податке о животу и раду писца и времена у којем је живео.
- Књижевна врста
Одредите књижевну врсту дела (нпр. роман, бајка, лирска песма, приповетка и сл.).
- Кратак садржај/фабула дела
На основу забележених појединости у развоју радње, одредите композицију радње (увод, заплет, врхунац, расплет, крај) и препричајте фабулу кратко и јасно, што се постиже разликовањем битног од небитног у развоју радње.
- Тема и идеја дела
Препознајте тему (оно о чему писац говори) и искажите је једном реченицом. Одредите идеју (поруку, поуку, главну мисао писца у делу, коју дознајемо из ситуација, ликова и догађаја) и искажите је једном реченицом.
- Простор и време дела
Одредите простор и време радње у делу. Они могу бити стварни (реални), а могу бити и неодређени, нестварни, свевремени и вишезначни.
- Ликови
Књижевни лик (на исти начин као и особа из стварног живота) живи, ради, осећа и мисли у књижевном делу; главни лик је покретач радње, око њега се развија радња, а споредни ликови су у односу с главним ликом. Ликове у делу упознајемо на неколико нивоа те тако говоримо о карактеризацији ликова.
Постоји неколико врста карактеризација лика:
а) физичка карактеризација – спољашњи изглед лика;
б) психолошка карактеризација – унутрашњи живот лика: осећаји, расположења, мисли, нарав, понашање, однос према другима, став према животу, унутрашњи проблеми, сукоби;
в) етичка или морална карактеризација – открива етичке/ моралне особине лика (етика или морал је укупност начела о понашању, односу међу људима, која се намећу савести појединца или заједнице, свест о дужности, спремности и вољи за преузимање и извршавање задатака) човечност/нечовечност, истинољубивост/лажљивост, праведност/неправедност, храброст/кукавичлук и сл.;
г) социјална или друштвена карактеризација – одређење лика према његовом месту у друштву; социјалне особине су порекло, имовинско стање, друштвени статус, образовање, однос друштвене заједнице према њему и начин на који средина утиче на његово понашање, ставове о животу и свету;
д) говорна или језичка (лингвистичка) карактеризација – говором (завичајни дијалект, жаргон, узречице, лични стил изражавања) упознајемо књижевни лик, његово порекло, образовање, особине.
Карактеризација појединог књижевног лика треба да буде збир елемената из свих наведених врста карактеризације. Важно је карактеризацију ликова поткрепити цитатима из текста.
- Језик и стил дела
Одредите какав је пишчев речник: да ли је богат, оригиналан, сликовит, има ли непознатих или застарелих речи; превладавају ли једноставне и лагане реченице или сложене и развијене; скреће ли писац у свом приповедању с теме (да би описао нешто или испричао неку успутну епизоду) или је његово приповедање течно и не успорава радњу; да ли је дело озбиљно или хумористичко, садржи ли пишчеве коментаре.
Све наведено открива пишчев стил писања, односно начин на који пише.
