Месец школских библиотека и Месец књига обележен је током октобра 2019. у нашој школи на заједничким часовима библиотекара и наставника.

Наставнице Јована Миленковић, Горица Ивановић, Ивана Уљанов и Ивана Милошевић и библиотекарка Слађана Галушка читале су ђацима књигу Јасминке Петровић „Од читања са расте“ и тумачиле је заједно са ученицима. Деци се књига много допала и била је подстрек да причају о одрастању главне јунакиње Тамаре и о свом расту и развоју уз књиге које читају.

Ученици су након часова писали кратке приказе књиге и саставе на тему „Од читања се расте“. Неколико ученика је илустровало своје радове по узору на илустрације које су видели у књизи. Представљамо два литерарна рада.

Слађана Галушка

Од читања се расте

Главни лик ове приче је девојчица Тамара, ђак првак. Она не зна да чита и пише и не воли слова, али је радознала. Тамара воли да седи на клупи са дедом из комшилука, да са њим храни голубове и да му поставља питања. Кад је деда испричао девојчици причу о опосуму Хајдију, Тамара је пожелела да на интернету сазна како та животиња изгледа. Уз помоћ буквара откуцала је на тастатури „опосум хајди“. Интересовало ју је како је опосум добио име и деда јој је испричао да постоји књига о девојчици Хајди. Тамара је позајмила књигу „Хајди“ из библиотеке и тако је научила да чита.

Маша Зарић II3

Од читања се расте

Књига је ушла у мој живот још у најранијем детињству. Још док нисам знала да читам и пишем, на спавање сам одлазила са књигом у руци. Прво је то била плишана књига „Чисто прасе“ која ме је научила да је хигијена веома важна. Онда је „Црвенкапа“ постала моја омиљена књига, а ловац херој. Научила сам да разликујем добро од зла, сазнала сам да је пријатељство право богатство и да се добро добрим враћа. „Пепељуга“ ми је помогла да научим да кад неком желиш лоше, лоше ће ти се вратити. Читајући књиге путовала сам у разне пределе, обишла многе градове, упознала занимљиве ликове. Поред бајки, сада волим да читам и басне и енциклопедије.

Сваке године идем са мамом на Сајам књига. Ове године сам упознала свог омиљеног јунака Џеронима Стилтона и нашег академика Матију Бећковића и сликала се са њима. Много сам срећна због тога. Учитељица Ивана Милошевић нас је водила у Српску академију науке и уметности и тамо је било веома леопо. Схватила сам да кад читамо књиге, увек учимо нешто ново и тако кад порастемо, можемо и ми да постанемо академици.

Радујем се свакој новој књизи коју добијем, чувам је у својој библиотеци, читам и растем.

Уна Марковић II4

 

Author

Zola

Leave a Comment

Your email address will not be published. Marked fields are required.