Ученици III1 и III2 су писали о излету. Ученици III1 Николина Ђорђевић, Петар Илић, Реља Ећимовић и Вук Драговић су цртежима приказали оно што су видели.

Излет

Био је леп и сунчан дан, 30. септембар 2019. Моје одељење и ја смо нестрпљиво чекали да додје аутобус и да кренемо на излет. Учитељица нас је сместила и авантура је могла да почне.

После кратког путовања стигли смо у Виминацијум. То је ископина старог римског града и војног логора. Расположени водич Никола нам је показивао остатке храма и гробља где су сахрањени људи. Богати су имали посебне гробнице. Ја сам се мало плашила када смо пролазили кроз мрачан тунел пун костура. Сву лепоту Виминацијума сам доживела када сам видела макету градаи то ми се баш свидело.

Следећа страница је била ергела Љубичево. То је најстарија ергела у Србији и често је зову оаза мира и тишине. Има преко педесет дивних коња. Мазили смо их и уживали. Они су освојили доста пехара,а неки трофејису виши од мене.

Пауза је прошла у игри и укусном ручку, а онда смо наставили до Смедерева. Смедеревска тврђава је огромна и прелепа. Шетали смо кроз њу, сликали се и одабрали сувенире. Дошло је време за још мало игре, сладолед и повратак кући. Задовољни и уморни, увече смо стигли у Београд.

Моја школа увек организује занимљиве излете који се дуго памте. Једва чекам да видим ста су смислили за следећу годину.

Надја Кашћелан III-2

Излет

Моје одељење возило се аутобусом на излет. Посетили смо Виминацијум, Љубичево и Смедерево.

Прво смо били у Виминацијуму где су остаци старог римског града. После тога смо отишли у подземни свет где се посетиоцима показују фреске (зидне слике) којима је украшавана унутрашњост гробница у римско доба. Сишли смо пет метара под земљу и у полумраку разгледали гробнице. Таваница је ниска, а пролаз је јако узак.

Онда смо ишли у праисторијско налазиште, где је откривен цео скелет мамута. Он је у подземној пећини, 30 метара под земљом. Да се не би срушила, стављено је девет дрвених лукова, а налазиште осветљава сунчева светлост. Најзначајнији налаз је мамут који се зове Вика по Виминацијуму. Водич је рекао да је скелет дугачак око 6, а висок око 4 метра. Ишли смо до римске виле у којој су живеле важне личности.

Пут смо наставили ка Пожаревцу. Били смо у ергели Љубичево. Сазнали смо да је ергела настала из мајчинске љубави кнегиње Љубице према сину Милану, који је често био болешљив и зато је ергела била далеко од градске прашине. Књаз Милош наредио је да се читав пут од имања до Пожаревца засади храстовима. Име Љубичеву је дао кнез Михајло по својој мами, кнегињи Љубици. Обишли смо споменик који је подигнут у знак победа коња из ергеле.

На крају излета смо били у Смедеревској тврђави. Саградио ју је деспот Ђурађ Бранковић за само две године. Сазнала сам да је током Другог светског рата тешко оштећена. Ту смо остатак дана провели дружећи се, једући сладолед и у куповини сувенира.

То је био крај нашег излета и време је било за повратак кући.

Андреа Радић III-2

Излет

Ове јесени са учитељицом и другарима била сам на излету, на коме смо обишли римски град Виминацијум, смедеревску тврђаву и ергелу Љубичево.
Мени се највише допало у ергели, која је једна од најстаријих у Србији. Природа је била прелепа на јесењем сунцу. Одмах сам приметила споменик коњу Љубичевцу, који је освајач троструке круне. Видели смо изложбу кочија, које су некада биле најважније превозно средство. Мени су изгледале као да су из неке бајке. Такође сам уживала у разгледању трофејне сале. Многобројни трофеји су сијали са полица, а на зидовима су се налазиле фотографије најбољих џокеја и њихових коња. Али ипак, од свега, највише су ми се допали коњи. Били су умиљати и радо су се играли са нама. Успела сам да дозовем једног прелепог, светло браон боје, који је имао белу флеку на челу. Мазила сам га по глави и врату. Било ми је жао што немам мало шећера, јабуку или шаргарепу. Иако нисам знала како се зове, дала сам му име Флекица. Да бих га се заувек сећала, у продавници сувенира купила сам слику коња који баш личи на Флекицу.

На излету сам се дивнопровела. Видела сам многа лепа места и упознала новог пријатеља.

Софија Ристић III-2

Излет

Са друговима и учителљицом Данијелом Ардолић 30. септембра 2019. сам кренуо на излет. Прво смо обишли Виминацијум.

Виминацијум је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 км од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у првоми трајао до почетка седмогвека. Био је један од најзначајнијих логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала већи део Србије, северну Македонију и северозападни део Бугарске. Провели су нас кроз велелепно римско гробље, где смо видели ископан скелет девојчице (9 година), као и прелепе фреске у гробницама међу којима је и једна са женом која је преминула са поломљеном бутином. Такође, видели смо и ископан скелт мамутице као и делове различитих мамута, затим раскошну римску типичну вилу сада отворену и за посетиоце, са великом макетом римског града, и сале са великим мозаицима и извајаним портретима римских владара рођених на простору Србије.

Следећа дестинација је била позната ергела коња, Љубичево. Најстарија српска ергела коња основана је 1858. године по наређењу Кнеза Милоша. Њихови коњи освојили су многе трофеје, награде и признања. Затим смо отишли до Смедеревске тврђаве, последње наде да нас Османлије не поробе – Османлије су оштетиле тврђаву и савладале нашу војску, те смо у њиховом ропству били 500 година. Смедеревска тврђава је у Смедереву која је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини 15. века (од 1428. године) подигао деспот Србије Ђурађ Бранковић (1427-1456).

Врло лепо смо се провели и много тога научили.

Миша Тодосијевић III-1

Author

Zola

Leave a Comment

Your email address will not be published. Marked fields are required.